NA ČELO EVROPE DOLAZE LJUDI KOJI VOLE RUSIJU: Sve više lidera želi mir s Moskvom

Poslednjih meseci na istoku Evrope na čelo nekoliko država došli su političari koji su bliži politici približavanja Rusiji nego sukobima sa ovom zemljom.

U početku ga je podržavala i Stranka bugarskog preporoda, ali oni su nakon nekog vremena odustali od Radeva.
Radev kao nezavisni kandidat nije imao prevelike šanse, ali je već u prvom krugu pokazao da Bugari ozbiljno računaju na njega. Tada je osvojio nešto više od četvrtine glasova i time ostvario najbolji izborni rezultat.
Radev je pokazao svoje proruske stavove, istina ne preterano otvorene, već u izbornoj noći. "Biti za Evropu ne znači biti protiv Rusije", rekao je novoizabrani bugarski predsednik okupljenim novinarima.

Međutim, posebno je naglasio da će Bugarsku zadržati u NATO-u.

Nešto severnije nalazi se Moldavija. Istina, država je van EU i NATO pakta, ali svejedno se nalazi između Rumunije i Ukrajine. Jedna država je već članica EU i NATO-a, druga vodi oružani sukob protiv proruskih pobunjenika. Moldavsku situaciju decenijama komplikuje i Transnjistrija, ocepljena regija pod kontrolom proruskih Moldavaca gde se od raspada sovetskog saveza nalazi jedna od najvećih ruskih vojnih baza van matične države.
Na izborima u oktobru za moldavskog predsednika izabran je još jedan proruski predsednik na istoku Europe. Nekada je bio šef moldavske socijalističke partije, obavljao je dužnost ministra ekonomije, a neko vreme bio je i zamenik premijera. On je veliki pobornik federalizacije Moldavije koja bi mogla napokon rešiti svu problematiku Transnjistrije koja je de facto država unutar države.

Dodon je pobedio tek u drugom krugu izbora kada je porazio bivšu službenicu Svetske banke Maiu Sandu. Međutim, njegovi politički stavovi bili su jasni već u predizbornoj kampanji kada je na plakatima ponosno stavljao fotografije s Vladimirom Putinom. Osim toga, Dodon je bio veliki pobornik sada već desetak godina starog Kozakovog memoranduma. Naime, 2003. godine su Rusi predložili asimetričnu federalizaciju Moldavije gde bi Transnjistrija službeno slušala naredbe iz Kišinjeva, ali bi istovremeno imali i određenu dozu samostalnosti.

Tadašnje moldavske vlasti su odbile federalizaciju, a posebno se istaknlo protivljenje tadašnjeg predsednika Vladimira Voronjina. Smenom vlasti i dolaskom Dodona u predsedničke dvore otvara se nova mogućnost za federalizaciju Moldavije, a ambicije NATO-a i Evropske unije za privlačenje još jedne bivše sovjetske države doživele su ozbiljan poraz.

U Estoniji je na vlast došao premijer Juri Ratas iz Centrističke stranke, izrazito proruske stranke koja najveću potporu dobiva od velikog broja Rusa koji žive na severu Estonije. Centristička stranka već duže vreme zastupa proruske stavove, što je i razumljivo s obzirom da ih svi vide kao stranku ruske nacionalne manjine, ali do sad nisu uspevali da dođu na vlast.

Nakon što je nedavno izabrana predsednica Kersti Kaljulaid odabrala Ratasa za mandatara nove vlade, Centristi su prvi put u vlasti, a nikad do sad nisu imali premijera. Estonija je do sad podržavala izrazito antiruske stavove, jedna su od rijetkih članica NATO-a koja je trošila barem 2 odsto godišnjeg budžeta na obranu i bili su pobornici ekonomskih sankcija zbog ruske aneksije Krima.

Juri Ratas proveo je dve godine na poziciji gradonačelnika Talina, glavnog grada Estonije. Za sve njegove izborne uspehe odgovorna je podrška ruske nacionalne manjine. S druge strane, Centristi upravo zbog takvih proruskih stavova nikad nisu uspeli da uđu u vladajuću koaliciju.

(Express.hr)