10 NACISTIČKIH PROPAGANDNIH FILMOVA: Jezivi, monstruozni, zastrašujući!

U nacističkoj Nemačkoj holivudski filmovi su bili zabranjeni, a snimljeno je više od 1.200 novih nemačkih filmova. Većina tih filmova je korišćena kao sredstvo propagande. Mnogi od njih su toliko groteskni da ih je danas lako odbaciti kao propagandu, ali nekoliko filmova je toliko dobro napravljeno da se još uvek smatraju opasnima za javno prikazivanje.

Ovo je 10 onih koji su u Trećem Rajhu imali veliki uticaj na građane u promociji nacističkih ideja, u izboru Listversea.

10. Trijumf volje

Ovaj dokumentarni film prikazuje događanja i govore na nacističkom kongresu u Nirnbergu 1934. godine. Kao i u svojoj knjizi Majn Kampf, Adolf Hitler je iskoristio ovaj film za javno širenje svojih ideja.

Film prikazuje mnoštvo veselih ljudi, parade, vatromete i brojne simbole snage i obilja. Tu su i poruke da će se posrnula nemačka ekonomija oporaviti za vreme Hitlerove vladavine.

U svojim govorima Hitler obećava da više neće biti klasnih podela i da će svi poslušni i hrabri Nemci biti zbrinuti. Rekao je da mogu stvoriti savršeno nemačko društvo samo ako su jedinstveni.

Dok mnogi ljudi ove snimke smatraju istorijskim činjenicama, naučnici tvrde da su mnoge scene izmišljene i režirane. Učesnici su mnoge scene uvežbavali i više puta snimali, pa događaj nije zabeležen onako kako se zaista i dogodio.

9. Jud Suss

Film se tek delimično temelji na istinitoj priči iz 1700. godine, kada novi vojvoda Karl Aleksander Virtemberg imenuje jevrejskog bankara Jozefa Openhajmera za svog finansijskog savetnika.

Kada Openhajmer podigne poreze za nemačke građane, obojica se obogate. Vojvoda nagrađuje Openhajmera dopuštajući Jevrejima da se u velikom broju dosele u grad.

U toku razgovora Openhajmer sa rabinom, njih dvojica u više navrata naglašavaju kako pokušavaju da preuzmu Nemačku u ime Izraela.

Mladi bračni par u filmu postaje žrtva jevrejskog bankara. Muža su mučili, žena je silovana, a njen suprug na kraju njeno mrtvo telo izvlači iz reke. Jevreji su nakon toga prisiljeni da napuste grad, a Openhajmer je pogubljen.

U stvarnosti, Jozef Openhajmer je pogubljen jer je “zloupotrebljavao svoj položaj” i “davao loše savete” – ono što bismo danas zvali prevarom i proneverom.

Ovaj film je, međutim, pohlepnog pojedinca prikazao kao teroristu i silovatelja, koristeći ga kao simbol celog jevrejskog naroda.

Na kraju filma publici se upućuje zastrašujuće upozorenje: Ne verujte Jevrejima ili će se ovo dogoditi i u vašem gradu!

8. Ja optužujem

Film "Ja optužujem" uspeo je da uveri na hiljade Nemaca kako bi se složili s nacističkim programom T4, kojem je zadatak bio masovno ubijanje ljudi s terminalnim bolestima i invaliditetom.

Priča se vrti oko lepe mlade žene udate za doktora koji je konačno napredovao u karijeri. Ona je slatka, vesela i savršen je primer nemačke domaćice.

Zadesila ih je tragedija kada joj je dijagnostikovana multipla skleroza. Nakon napada nepodnošljivih bolova, ona moli muža da joj dâ smrtonosnu injekciju, kako bi joj okončao patnje i kako bi umrla pre nego što mu postane teret.

On se složi s tim, a ostatak filma raspravlja o tome da li potpomognuto samoubistvo treba legalizovati.

Nacisti su koristili ovu raspravu kako bi odvratili pažnju javnosti od činjenice da su ubijali ljude s mentalnim ifizičkim invaliditetom bez saglasnosti pacijenta.

Nacisti nisu želeli da javnost veruje kako se invaliditet može prevladati i da ljudi mogu živeti srećan i sadržajan život uprkos njihovim nedostacima.

7. Povratak kući

Hitler je 1939. najavio invaziju na Poljsku kako bi spasio “zlostavljani nemački narod.” Ovaj film je nastao kako bi nemačkom narodu izmišljenom pričom opravdao njegove postupke. Nemački doseljenici su u filmu u Poljskoj prikazani kao zlostavljana manjina.

Njihove domove i škole je preuzela poljska policija, oni su visoko oporezovani, odbija im se nega u bolnicama, a mnogi likovi su pretučeni i kamenovani do smrti.

Nemci su kasnije strpani u kaveze i prisiljeni na život u nehumanim uslovima. Zatvoreni Nemci plaču, pevaju i žele da se vrate u svoju državu. Na kraju nemački vojnici napadnu Poljsku i spase zarobljenike kako bi se vratili svojim kućama.

Događaji u ovom filmu su potpuno izmišljeni, ali su predstavljeni kao istorijske činjenice. "Povratak kući" je još uvek zabranjen na nemačkoj televiziji jer bi mladi ljudi gledajući film mogli da razviju negativan stav prema poljskom narodu ili poverovati u lažne tvrdnje da je invazija na Poljsku bila opravdana.

6. Hitlerjunge Quex

U ovom filmu slatkog dečaka po imenu Heini, zvanog Kueks ili Kviksilver, zlostavlja njegov otac komunista i on se kod kuće bori za opstanak. Heini upoznaje mlade naciste svog godišta. Oni su ljubazni prema njemu, pa on konačno oseća da pripada nekoj vrsti porodice.

Heini čuje da komunisti, prijatelji njegovih roditelja, planiraju dinamitom da raznesu nacističku zgradu i on se oseti odgovornim i želi da ih raskrinka i spasi živote nacista.

Potpuno slomljena izdajom svog sina, Heinijeva majka čeka da on zaspi kako bi ih ubila plinom. Iako njegova majka umre, Heini preživi, ali samo da bi ga nešto kasnije nasmrt izbola komunistička rulja.

Njegovi prijatelji iz Hitlerjugenda stigli su prekasno da bi ga spasli, ali čuju njegove poslednje reči – stihove nacističke pesme. Poruka filma je da je nacizam novi poredak i odgovor na nemačke probleme s komunistima.

5. Velika ljubav

Snimljena 1942. godine, "Velika ljubav" je priča o nemačkom poručniku Paulu, koji se zaljubljuje u poznatu pevačicu Hanu. Pošto je Paul morao da se vrati na ratište, Hana mu peva potresnu ljubavnu baladu o rastanku od ljubavi svoga života. Ubrzo je to postala međunarodno poznata pesma.

Iako se možda čini da je ljubavna priča, film "Velika ljubav" se smatra nacističkom propagandom jer mu je cilj bio da pokaže kakve žrtve nemačke žene moraju podneti za dobro Trećeg Rajha.

"Velika ljubav" bio je film s najvećom zaradom u istorijinacističke Nemačke. Na kraju je uklonjena s popisa zabranjenih filmova kao deo napora da denacifikacije filmova. Postao je dostupan za javno prikazivanje 1963. godine, nakon što su iz njega uklonjeni nacistički simboli.

4. Rotšildi

Ovaj film snimljen 1940. godine priča o tome kako je porodica Rotšild stekla svoje bogatstvo tokom 19. veka. Oni kradu novac i manipulišu berzom kako bi dobili još više.

U jednom trenutku u filmu jedan od Rotšilda kaže: “Mi možemo zaraditi mnogo novca, ali samo ako bude puno krvi”. Oni na kraju postaju milioneri koristeći nesreću drugih.

Film se vrlo površno temelji na istinitoj priči, samo kako bi spomenutu porodicu prikazao u najnegativnijem mogućem svetlu. Film završava tako što porodica Rotišild šalje svoje članove u veće gradove Evrope, koji se nakon toga prikazuju na karti kao Davidova zvezda.

Zajednički motiv svih antijevrejskih nacističkih filmova bilo je širenje straha i teze da su Jevreji koristili svoj finansijski uspeh kako bi osvojili celu Evropu.

3. Ujak Kruger

Radnja filma odvija se u Južnoj Africi u Oranž Fri Stejt gde su živeli Buri (ljudi nemačkog i holandskog porekla). Engleska počinje rat s Burima. Dok su muškarci u ratu, njihove žene su zatočene u koncentracionim logorima. Engleska takođe traži od afričkih domorodaca da se bore s njima protiv Bura.

Kao što je prikazano u gornjem video isečku, engleski vojnik ubija Nemicu koja progovara. Zatim vojnici ulaze među mnoštvo civila i nasumice pucaju u žene.

Iako je Engleska zaista kolonizovala mnoge delove Afrike i uzimala robove, ovaj film britansku okrutnost i bezobzirne taktike osvajanja vlasti podiže na potpuno novi nivo. Događaji u filmu su izmišljeni, ali se prikazuju kao istorijske činjenice.

Film je prikazan nemačkoj javnosti da se pripremi za nadolazeći rat s Engleskom. To je bio prvi nacistički propagandni film koji je dobio nagradu "Film nacije".

2. Večiti Jevrejin

Ovaj film je jedan od najdirektnijih, prenaglašeno antisemitskih dokumentaraca ikada napravljenih. Čak je i Jozef Gebels, nacistički ministar propagande, za originalnu verziju filma rekao da je “previše agresivna” i znao je da publika neće verovati u sve prikazane negativne stvari o Jevrejima.

U ovom dokumentarnom filmu Jevreji se upoređuju s najezdom štakora koji će preuzeti gradove ako ih neko u tome ne spreči.

Oni su opisani kao “demon korupcije čovečanstva”. Kadrovi su snimljeni u poljskom getu, gde su Jevreji bili prisiljeni da žive u nehigijenskim uslovima, ali u filmu se ipak tvrdi da su gomilali novac i živeli tako po sopstvenom izboru.

Cilj filma je da se jevrejski narod prikaže kao prljav, necivilizovan, lejn, nepouzdan i pohlepan, kao i da planira osvajanje sveta. Iako mnogi nacistički propagandni filmovi nemaju engleske prevode, ovaj je čak sinhronizovan na engleski.

1. Stukas

Glavni lik filma je traumatizovani vojnik. On se s ratišta vraća u Nemačku, gleda operu i rešava svoje probleme zahvaljujući osećaju duboke ljubavi prema svojoj zemlji.

Na kraju filma, vojnik se zapravo smeje tome koliko mu je “zabavno” bilo da bombarduje neprijatelja i čini se da bi bio srećan kada bi se vratio na ratište. U završnoj sceni, nemački piloti poleću kako bi bombardovali Englesku i svi zajedno pevaju.

Svrha ovog filma je bila da uveri javnost kako osećaji pojedinca nisu toliko važni kao nacija i žrtvovanje za nacističku stranku. Javnost se podstiče da slepo sluša naređenja do te mere kako bi se uverila da na neki način uživa u onome što radi.

(Net.hr)