Izraelski premijer, duboko posvađan sa Obamom, uspostavio je čvrst savez sa ruskim predsednikom, novim gazdom Bliskog istoka. Tramp je već najavio bezrezervnu podršku Izraelu. Je li na pomolu veliki trojni savez?

Benjamin Netanijahu, premijer Izraela, prvog dana nove 2017. susreo se s policijskim inspektorima. Tema razgovora bili su "neprikladni pokloni" od strane premijerovih prijatelja biznismena, ali zasad bez optužbi za korupciju.

Iz Netanijahuovog kabineta izjavili su da istražitelji nisu ništa otkrili, naprosto zato što se nema šta da otkriju. Glasine koje su širili neki izraelski mediji raspašće se kao balon od sapunice - zaključili su.

Zanimljivo, na listi bogatih biznismena koji su navodno bili blagonakloni prema premijeru našao se i Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa i poznati filantrop, inače (su)vlasnik velikog medijskog carstva u istočnoj Evropi CME .

U OKRUŽENJU

Smrknutom izraelskom premijeru epizodica s policijom na temu veza sa bogatim donatorima samo je kamenčić u cipeli u krajnje složenoj situaciji u okruženju koju zasad vodi prilično uspešno. Izrael okružen smrtnim neprijateljima sa svih strana uspešno preživljava bez terorizma, osim onog "regularnog" palestinskog.

U situaciji kad prvi komšija Sirija sa kojim su u sporu zbog Golanske visoravni gori na svim svojim stranama, teroristi haraju po Egiptu, te najavljuju da je sledeća meta Kraljevina Jordan, u obećanoj zemlji kalifatskog terora nema. Tu i tamo teroristička centrala iz sirijske Rake objavi pokoju pretnju na račun Izraela, ali ništa više od toga.
Ako se neprijateljskim komšijama postavi pitanje zašto je Izrael pošteđen od ISIL, svi će odgovoriti isto. Damask, Bejrut ili Teheran, svejedno, tvrde da Izrael u tajnom komplotu sa zalivskim kraljevinama, u prvom redu Saudijskom Arabijom i Katarom, podržava sunitski terorizam i njegovu udarnu pesnicu ISIL, te je stoga logično i pošteđen od napada.

vladimir-putin-i-benjamin-netanijahu.jpg
AP 21 Sep 2015 

Po njima, Netanijahu podriva regiju sanjajući takozvani Veliki Izrael, proširen na susedne teritorije. Iz Izraela pak priznaju da su pružali nešto pomoći sunitima, ali samo na Golanskoj visoravni, i to u obliku lečenja ranjenih u borbama sa sirijskom vojskom i paramilitarnim snagama. To je trajalo određeno vreme, ali je pre nekoliko meseci prestalo, o čemu su tada izvestili i vodeći mediji poput Hareca.

Šta je zaista izraelska Vlada planirala u vezi sa sirijskom krizom teško je reći, jer se u tako visokoprofilnoj igri niko sam od sebe ne izdaje, ali činjenica je da se Izrael od septembra 2015. vrlo brzo prilagodio novoj realnosti u Siriji, pa i na celom bliskom istoku.

U rat započet 2011. uskočila je Rusija sa svojim vojnim kontingentom, i to na poziv Bašara al Asada, čime je Vladimir Putin formirao savez u kojem su osim Sirije još dva smrtna neprijatelja - Iran i libanski Hezbolah s kojim su Izraelci ratovali ne tako davne 2007 . Kad je reč o Iranu, moćni IDF (Izraelske odbrambene snage) godinama je pikirao na njihove nuklearne reaktore. Očekivalo se da uz američku podršku pripreme i izvedu supertajnu misiju bombardovanja Bušera i drugih postrojenja. Njihove vazdušne snage sposobne su da prođu ispod radara svih regionalnih protivvazdušnih odbrana, što su svojevremeno i dokazali kad su razorili irački nuklearni reaktor u izgradnji Osirak južno od Bagdada, nakon neuspešnog iranskog pokušaja da napravi isto.

Reporter Globusa kaže da se više puta uverio u neverovatnu preciznost izraelskih vazdušnih snaga i takav nivo usaglašenosti operacija da su bili sposobni pogoditi pojedinačnu metu, čoveka na ulici ako im je to bio cilj. Primer je likvidacija iz vazduha šeika Ahmeda Jasina nasred ulice na putu između kuće i džamije, a da pritom nije bilo kolateralnih žrtava.

ZAHLAĐENJE

Ali, plan protiv Irana je otpao nakon što je junu 2016. pod pokroviteljstvom Baraka Obame postignut sporazum s Iranom o sprečavanju razvijanja nuklearnog oružja u zamenu za postepeno skidanje sankcija. Bio je to verovatno najveći spoljnopolitički uspeh američkog predsednika za ceo svet osim za Izrael. Benjamin Netanijahu Obami nikad nije oprostio što je, po njegovom mišljenju dakako, omogućio Teheranu da potajno razvija nuklearne potencijale kad je opšte poznato da je prvi cilj Izrael.

Odnosi dvojice lidera su potonuli ne samo zbog Irana nego i zbog Obamina oklevanja da direktno vojno interveniše u Siriji. Asad se našao na nišanu već 2013. nakon napada bojnim otrovima u Istočnoj Guti, ali mu je glavu u zadnji tren spasila ruska diplomatija. Putin je verovatno u uveravanju Obame tajno zapretio i protivbrodskim raketama Bastion raspoređenim po obali i oko Tartus, inače jedine ruske baze na Mediteranu. Sledećih godina bilo je još pretnji intervencijom koje su ostale na tome.

Konačno, američka suzdržanost u sprečavanju izglasavanja rezolucije Saveta bezbednosti o izraelskim naseljima na Zapadnoj obali potpuno je zahladila odnose, iako je u međuvremenu Vašington obilato darivao Izrael pošiljkom bombardera F-35.

Neodlučnost Vašingtona u Siriji i ulazak Rusa u septembru 2015. premijera Netanijahua usmerili su prema Moskvi. Do današnjeg dana više se puta susreo s Putinom nego s bilo kojim liderom neke zemlje, a telefonski kontakti su gotovo svakodnevni.

vladimir-putin.jpg
AP 

Kad su Rusi upali u Siriju, izraelski je premijer od Putina zatražio da njegovi bombarderi ne lete uz granice sa Sirijom želeći uspostaviti mini zonu zabrane leta u kojoj njegovo superiorno vazduhoplovstvo i dalje može haračiti.

Putin je odbio rečima da je u Siriji legalno na poziv predsednika i Vlade i da će delovati u celom vazdušnom prostoru. Na kraju tog prvog sastanka dogovorili su se o osnivanju zajedničkog kontrolnog tela na nivou vazduhoplovnih komandi s ciljem izbegavanja sudara u vazduhu. Iako su ruski bombarderi znali upasti u izraelski vazdušni prostor i to više puta, zanimljivo je da Izrael, za razliku recimo od Turske čiji je F-16 oborio ruski Su-24, nikad nije ni zvanično protestovao.

Po izraelskim medijima bilo je i bliskih susreta u vazduhu, ali uz odvajanja nakon identifikacije.

UDARI NA SIRIJU

Tajni dogovor Netanijahu - Putin ostavio je izraelskoJ komandi mogućnost delovanja uz granice Sirije i Libana uglavnom na sirijske snage ili libanski Hezbolah, što su gospodari bliskoističnog neba redovno i upražnjavali sve donedavno.

U međuvremenu, nakon što je Damask objavio da su oborili F-16, a Izraelci jasno demantovali, izleti u vazdušni prostor Sirije su se proredili. Zadnji veliki napad na skladište oružja kod Damaska izveden je raketom ispaljenom sa izraelske teritorije. Sirija je, izgleda, ili dobila nove protivavionske sisteme ili je uz pomoć ruskih inženjera izvela upgrade postojećih S-200. Bez obzira na to Izrael u arsenalu ima dovoljno sredstava da udari po Siriji kad proceni da treba, znajući da se Rusi neće umešati.

vladimir-putin-i-benjamin-netanijahu.jpg
Fonet AP 21 Nov 2013 

Dogovor Netanijahu - Putin toliko je snažan da nije bilo reakcije čak ni kad je Moskva Iranu isporučila je jedan od najboljih protivavionskih raketnih sistema današnjice S-300, odnedavno raspoređen uz jedno od njihovih nuklearnih postrojenja. Pobunili su se Amerikanci, ali iz Izraela ni glasa. Ko zna dubinu i istoriju neprijateljstva između Teherana i Tel Aviva mora biti iznenađen izbegavanjem konfrontacije po bilo koju cenu. Očito je da s Moskvom postoji tajni sporazum najvišeg reda koji isključuje sve ostalo iz krajnje turbulentnih regionalnih odnosa.

Vladimir Putin, po svemu sudeći, garantovao je mir tako što će držati pod kontrolom svoje vojne saveznike u situaciji kad asadovski antiizraelski blok broji stotine hiljada do zuba naoružanih sirijskih, libanonskih i iranskih milicija. Ako je zaista tako, dobri odnosi sa Rusijom, novim gazdom Bliskog istoka, moraju biti prioritet izraelskog premijera. Inače u njegovoj zemlji koja godišnje primi barem 3,5 milijardi dolara subvencija iz Sjedinjenih Država živi najmanje milion Jevreja naseljenih nakon raspada Sovjetskog Saveza, a jedan od njih je i ministar odbrane Avigdor Liberman, rodom iz Kišinjeva u Moldaviji. I Netanijahuova porodica potiče iz Poljske (otac mu je rođen u Varšavi).

Rusija je nedavno na Savetu bezbednosti glasala protiv Izraela, ali Netanijahu nije podigao glas, iako je sankcijama zapretio svima, pa čak i Ujedinjenim narodima. Štampa se narugao kako je toliko besan da je na listu sankcija stavio i Antarktik.

Moskva je usput procenila da se pitanje mora rešiti lokalno u direktnim pregovorima sa Palestincima i ponudila sponzorstvo. Dok se čeka odgovor, u Ovalni kabinet Bele kuće seo je Donald Tramp sa jasnom najavom pune podrške Izraelu. Uz Putina on je već sad jedini moćni lider o kojemu Netanijahu misli sve najbolje.

Biće zanimljivo pratiti kako će se rešavati večiti sukob s korenima od Isusa Hrista do nas, uz posredovanje Donalda Trampa i Vladimira Putina.

(Globus)