ŠOKANTNI MURALI U BRISELU IZAZIVAJU BES GRAĐANA: Umetnost? Ovo je odvratno i užasno!

Dva uznemirujuća murala nasilnog sadržaja koji su nedavno osvanuli na ulicama Brisela, izazvali su zgražavanje žitelja belgijske prestonice i pokrenuli raspravu o tome gde su granice ulične umetnosti.

Dva murala osvanula su prošlog vikenda na zidovima i postala glavna tema evropske prestonice, pokrećući pitanje koliko daleko provokativna umetnost može da ide i gde je granica neprihvatljivog, navodi agencija Asošiejted pres.

"Odvratno i užasno", gunđa Nikol Brisar dok prolazi pored krvavog leša oslikanog preko sedam spratova jedne zgrade. Zbog veličine, mural se vidi izdaleka, čak i s najprometnije linije gradske železnice kojom prolaze stotine hiljada putnika.

Neki roditelji se žale da njihova deca imaju problem sa snom zbog zastrašujućeg prizora koji vide kroz prozor.

"Mnogo roditelja ne bi ovo želelo", kaže gradska odbornica Ans Persons. Oba murala su uvećane adaptacije poznatih umetničkih dela iz 17. veka. Jedno delo je "Leševi braće De Vit" holandskog slikara Jana de Baena zasnovano na istorijskom političkom ubistvu. Drugo je "Žrtvovanje Isaka" italijanskog slikara Karavađa s temom iz Starog zaveta.

Originalna dela nalaze se u amsterdamskom Rijks muzeju i u galeriji Ufici u Firenci.

Mnogi iz sveta umetnosti u Briselu misle da je autor tih murala oslikao i ogromne slike ljudskih genitalija pre nekoliko meseci.

Kustos velikog evropskog festivala ulične umetnosti koji se održava u Belgiji, "Kristalni brod" (Crystal Ship), Bjorn van Pouk rekao je da je javno negodovanje zbog ogromnih genitalija na zidovima možda inspirisalo umetnika da proba ponovo.

"Umetnik pokušava da odgovori svima koji u medijima pričaju o muralima s genitalijama... i on zapravo novim muralima govori da onaj ko misli da su šokantni, treba da bude svestan da su oni inspirisani istorijskim slikama starim više od 400 godina", rekao je Van Pouk.

Uprkos brojnim kritikama, murali privlače pažnju i zbog misterije o tome ko je njihov autor.

Ljudi nastavljaju da prigovaraju, jer ono što je umetnost za jedne, za druge je uznemiravanje i uništavanje imovine, prekršaj za koji se plaća kazna i do 25.000 evra.

Ipak, iako su formalno nelegalni, murali daju gradu određenu dozu uličnog šarma.

"Neki ljudi kažu 'murali moraju da ostanu' a kada ih pitate šta bi rekli kada bi takva nasilna slika stajala ispred škole ili spavaće sobe njihove dece, onda kažu 'o, ne bih to voleo'. I to ovu umetnost čini interesantnom", kaže odbornica Persons.

Između ljubavi prema umetnosti i brige za građane, Personsova ipak bira umetnost i zalaže se da se murali ne uklone.

(Beta)