U podnožju planine Fuji u Japanu skriva se mračna i gusta šuma Aokigahara. To mesto jeze i užasa poznato je i pod imenom "more drveća" i "šuma smrti" - jer vlasti tamo svake godine nađu oko 100 tela samoubica.

Službeno, to je mesto na kojem Japanci najčešće počine samoubistvo, a zašto je tako niko zapravo ne zna. Moguće je za pretpostaviti da su čuli za to mesto, ali bizarna tradicija je nekako morala da nastane. Žrtve su većinom muškarci srednjeg doba, a zanimljivo je da se samoubistvo u toj zemlji povezuje s "časnim činom" - država ima preko 127 miliona stanovnika, a svake godine život sebi oduzme njih 30 hiljada.

Šuma koja se prostire na oko 30 kvadratnih kilometara mesto je gde zalazi tri tipa ljudi, kažu meštani. To su planinari, znatiželjni i oni koji ne planiraju da se vrate iz nje. Čitavom šumom postavljeni su znaci koji posetioce podsećaju na to, a rendžeri koji su u patroli posetioce mole da se vrate odakle su došli, pretpostavljajući da upravo tamo žele da umru.

Na natpisu piše: "Život je dragoceni dar koji ste dobili od svojih roditelja. Molim vas da mislite na svoje roditelje i svoju decu. Nemojte to držati u sebi, ne morate da patite sami". Ispod se nalazi broj uvek otvorene telefonske linije za pomoć prema kojima je poziv besplatan, a u blizini je govornica.

Napušteni automobili na parkiralištu uobičajni su prizor, kao i odbačena odeća i obuća svuda. Vlasti odatle odnose preko stotinu, većinom obešenih, tela godišnje. Ta praksa se ponavlja još od 1971., a odlučeno je da se od 2000. više neće javno iznositi podatak broja umrlih u šumi da se ne bi privlačile nove samoubice. Ali, ni to nije donelo rezultate.

Veruje se da je prvo samoubistvo u šumi počinio budistički sveštenik koji je želeo da "očisti" svoje telo izgladnjivanjem do smrti. Ostali sveštenici su ga sledili, pa je nastala i "top lokacija" za umiranje. U šumi navodno postoje mesta gde sunčevi zraci ne dotiču zemlju, a ni vetar ne može da prodre između grana - što rezultira sablasnom tišinom. Veruje se da se u šumi nekada praktikovao i običaj "ubasute", prema kom su porodice tamo odvodile svoje najstarije članove, kako bi na miru i bez opterećivanja drugih umrli. Njihove duše navodno danas dozivaju psihički nestabilne i nezadovoljne ljude u šumu - kako bi i sami doživeli sličnu sudbinu.

Ti se duhovi nazivaju jurei, a njihovi gresi sa žaljenjem navodno izazivaju melanholiju kod svakog ko zakorači u šumu. Demoni se navodno pojavljuju i u obliku Tengu-a, neobičnih bića koja klize između krošnji drveća. U šumi nema životinja, a depoziti olova u vulkanskom zemljištu tog područja navodno izazivaju kvar GPS uređaja, pa se čak i iskusni planinari tamo lako mogu izgubiti. Preživeli iz te šume često su svedočili da ih ona doslovno "vuče" na jednu ili drugu stranu, iako to može biti rezultat neobične topografije tog područja.

(Express.hr)