(VIDEO) KALAŠNJKOVU NI SANKCIJE NE MOGU NIŠTA : Amerika ne može bez ruskih pušaka!

Sankcije SAD nisu uspele da slome rusku industriju naoružanja - naprotiv. SAD sada razmatra da dozvoli uvoz Kalašnjikova.

Ruski koncern „Kalašnjikov“ se među prvima našao na udaru američkih sankcija, koje je uvela još administracija Baraka Obame zbog događaja u Ukrajini i prisajedinjenja Krima Rusiji. Te sankcije su dovele u pitanje program vojne modernizacije zemlje, jer je time Rusija faktički bila uskraćena da kupuje potrebnu opremu i delove, koju je do tada nabavljala u inostranstvu.

Međutim, Moskva ne samo da se takvim okolnostima prilagodila već je uspela i da pronađe razne načine uz pomoć kojih je zaobišla te sankcije. Na kraju, ne samo da je doskočila problemu već je uspela da modernizuje svoju armiju i da na tome još i zaradi. Jedan od najboljih primera je „slučaj mistrali“, kada je Francuska odbila da proda Rusiji dva nosača helikoptera. Nakon raskidanja ugovora, francuska strana je vratila Moskvi novac i rusku opremu sa brodova, a nosače helikoptera prodala Egiptu.

Iako je u početku izgledalo da to može biti i javno poniženje za Moskvu (makar su se zapadni mediji trudili da to tako predstave), na kraju je Rusija na tome i profitirala. Moskva ne samo da je dobila nazad svojih milijardu dolara od Francuza već je prodala Egiptu i 50 helikoptera Ka-52 za te brodove, zajedno sa ruskom komunikacionom opremom.

Sličan slučaj je i sa „Kalašnjikovim“. Sankcije ne samo da nisu „slomile“ ruski koncern već je broj porudžbina iz inostranstva toliko porastao da kompanija prelazi na rad u tri smene i povećava broj zaposlenih za 30 odsto.

Posle uvođenja sankcija portfolio porudžbina je porastao čak 6,5 puta — na 300 miliona dolara, a od aprila ove godine koncern će otvoriti još 1.700 novih radnih mesta.

Nemci su, na primer, obustavili isporuku dizel motora za rusku mornaricu. To je moglo ozbiljno da podrije važan deo modernizacije ruske flote, jer je nekoliko korveta tipa „Bujan M“ na ruskim brodogradilištima čekalo nemačke motore.

Kremlj je brzo našao drugog prodavca. Radi se o tome da je Berlin još pre nekoliko godina prodao nekoliko takvih motora Kini, a Kinezi su ubrzo posle toga napravili slične u svojim fabrikama i podrazumeva se — jeftinije.
Što se tiče nekih važnih elektronskih komponenti koje je Rusija tradicionalno kupovala od Zapada za svoju kosmičku i raketnu industriju, Moskva je to pitanje rešila na drugoj strani — obratila se Južnoj Koreji i drugim zemljama Jugoistočne Azije.

„Mi nemamo problema sa Zapadom kada je reč o vojno-industrijskom kompleksu. Zapad daleko više zavisi od nas nego što mi zavisimo od njega. Nama ponajviše nedostaju pojedini delovi i potrošni materijal, ali smo pronašli izlaz iz te situacije i počeli to da naručujemo iz Južne Koreje, Kine, kao i iz zemalja jugoistočne Azije. Ako negde i iskrsnu problemi, mi se trudimo da iskoristimo sopstvenu tehnologiju. Takav slučaj smo, recimo, imali sa termalnim kamerama ’katrin‘ francuske proizvodnje, ali smo na bazi njih napravili ruske analoge, i to još kvalitetnije. S druge strane, Zapad od nas zavisi kada je reč o, na primer, titanijumu.

Američka avio i kosmička industrija zavise od ruskog titanijuma, pa ga oni svejedno i kupuju, bez obzira na sankcije. Ili, uzmimo za primer helikoptere za Avganistan — oni neće da kupuju američke jer su oni skupi i teški za upravljanje, dok ruski Mi-17 ide na tom tržištu kao alva. I takvih primera je mnogo“, kaže za Sputnjik Ivan Konovalov, direktor ruskog Centra za strateške konjunkture.

Stručnjak navodi da je, u nekom smislu, prekid odnosa sa Ukrajinom više uticao na ruski vojno-industrijski kompleks nego zapadne sankcije.

„Mi nismo hteli taj prekid odnosa, ali on se dogodio i ispostavilo se da se mnogo delova za vojnu tehniku proizvodilo van Rusije, konkretno u Ukrajini. Međutim, sada ih proizvodimo mi. Pritom, ukrajinski proizvođači, recimo, motora za helikoptere, svejedno nalaze načine da ih prodaju Rusiji, i to preko Belorusije, i to čine čak uprkos ratnohuškačkoj retorici Kijeva protiv Moskve“, dodao je Konovalov.

Modernizacija ruske armije, ističe sagovornik „Sputnjika“, jako malo zavisi od stranih tehnologija, i samim tim antiruske sankcije nemaju gotovo nikakvu snagu i ne mogu da naštete ruskom vojno-industrijskom kompleksu ili utiču na modernizaciju ruske armije.

„Problem ostaju samo neki delovi i potrošni materijali, ali i to bez komplikacija stiže sa azijskog tržišta. Tako da nama od Zapada gotovo ništa ni ne treba, a pre ili kasnije, ako procenimo da nam je potrebno, i sami ćemo sve to proizvoditi samostalno“, istakao je Konovalov.

(Sputnjik)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: