O Drugom svetskom ratu i pokretima otpora koji su se pojavljivali širom Evrope poslednjih sedam decenija je pisano veoma malo napisano. Međutim, nemački pokret "Bela ruža" ostao je nepoznat široj javnosti, možda delom i zbog toga što nikad nije uspeo da uhvati zamah već je brutalno ugušen.

Ipak, vredan je spomena kao jedan od retkih glasova protiv Hitlera u samoj Nemačkoj.

Neke od ključnih osoba bili su Hans i Sofi Škol, brat i sestra koji su kao studenti u Minhenu odlučili da ustanu protiv diktatorskog režima Adolfa Hitlera. U posleratnoj nemačkoj njih dvoje su postali simbol otpora Hitleru, a njihova hrabrost se graničila s ludošću.

Osamnaestog februara ratne 1943. brat i sestra su po Minhenu delili letke protiv Hitlera. Naravno, Gestapu, koji je imao brojne doušnike, nije bio problem da do njih dođe. Režim ništa nije želeo da prepusti slučaju. Do 22. februara, u samo četiri dana, režim ih je osudio na smrt. Na današnji dan 1943. su pogubljeni. Hans je imao 25 godina, a Sofi 22.

Sofi i njen brat Hans, kao i njihov prijatelj Kristof Probst, 22. februara su proglašeni krivim i osuđeni na smrt. Pogubljeni su istog dana u zatvoru, giljotinom im je odrubljena glava.

Zanimljivo, njen dečko Fric Hartnagel u vreme njenog ubistva vraćao se iz Staljingrada gde su nemačke trupe baš početkom februara 1943. doživele konačan slom. Bila je to prva velika ratna prekretnica i početak nemačkog kraja na Istočnom frontu.

"Živela sloboda", ostalo je zabeleženo kao poslednje reči Hansa Škola. U trenutku dok je to izgovarao, njegova sestra je već bila mrtva.

(Index.hr)