CIA obučavala tibetanske monahe da prave bombe

Seljaci, nomadi i budistički monasi dobijali američka imena - Volt, Tom ili Nejtan, a dalaj-lama 180.000 dolara godišnje

Operacija je godišnje koštala 1,7 miliona dolara, a dalaj-lama je u egzilu posebno dobijao 180.000 dolara godišnje, preneo je Dojče vele. Pobunjenici su obučavani da pucaju, prave bombe i to na zapadnom Pacifiku i u Koloradu u SAD.

U njihovu opremu spadala je i kapsula sa cijanidom, u slučaju da padnu u ruke Kinezima, piše nemački Špigl a prenosi Dojče vele.
Povod za ovaj tekst, koji baca novo svetlo na zbivanja na Tibetu sredinom prošlog veka, je dokumentarni film "CIA na Tibetu" Lize Katej u kojem ona intervjuiše tibetanske gerilce veterane i bivše agente CIA. Ona je time osvetlila jedno skoro zaboravljeno poglavlje u istoriji Tibeta. Film će narednih meseci biti prikazan javnosti, ali su ga novinari već videli.

Zidojče cajtung i ARD magazin "Panorama" izveštavaju takođe o ovom filmu i konstatuju da je time bačena "velika senka na dalaj lamu kao najznačajnijeg predstavnika čistog pacifizma".
Postavlja se pitanje istine i imidža dobitnika Nobelove nagrade za mir. Špigl piše da profesionalne CIA ubice i dalaj-lama zaista ne "idu zajedno".

Međutim, ta alijansa uopšte nije nova. Aktivisti CIA na "krovu sveta" su odavno poznata činjenica, dokumentovana o mnogim knjigama istorije. Čak ni intervjui sa veteranima nisu toliko ekskluzivni: još početkom prošle godine delom ih je objavio list Saut čajna morning post koji izlazi u Hongkongu.

Belgijska autorka Birgit van Vijer zabeležila je još 2007. sećanja 48 veterana. A ni sam dalaj-lama nije krio taj težak deo svog života i kontakte sa američkom obaveštajnom agencijom.
U dokumentarcu se vidi i bivši šef operacije za Tibet, Džon Kenet Knaus koji o svom susretu sa dalaj- lamom kaže da je bio veoma hladan ali korektan. Činjenica je da je CIA 50-ih godina pokušavala da pridobije dalaj-lamu da joj da zeleno svetlo za oružani ustanak - međutim bez uspeha.

Pedesete prošlog veka su bile ratne godine. Tibetanci su se radovali ulasku Kineza, očekujući slobodniji i pravedniji Tibet. Međutim, kada su Kinezi počeli da oduzimaju stada i polja, mnogi Tibetanci su se tome usprotivili, pre svega narod Kampa, stanovnici istočnog Tibeta. Kineska vojska je bombardovala manastire. Dalaj-lama se osećao kao "između dva vulkana pred erupcijama“, citiraju listovi.

I mada je narod Kampa čekao na podršku, tada još mladog i neiskusnog dalaj-lame, nikada je nisu dobili. On je smatrao da je to, s obzirom na premoć kineske vojske, samoubilački poduhvat - a to nije u skladu sa njegovom religijom.

Njegovi savetnici nisu bili jedinstveni po tom pitanju. Na kraju je verski poglavar Tibetanaca, sledeći njihov savet, pobegao u Indiju. Njegova dva starija brata su dve godine ranije uspostavila kontakt sa agentima CIA, navodi se u dokumentarcu.

Vašington u to vreme verovatno nije bio toliko naivan da veruje da može da protera Kineze iz Tibeta, ali je stajao iza doktrine da komuniste treba svuda zaustaviti - pa tako i na Tibetu. 1957. Kampa Tibetanci su dobili prve isporuke oružja od Amerikanca. Očigledno ne dovoljno, žale se veterani u dokumentarcu.
Hiljade Tibetanaca, gerilaca CIA, piše Špigl, kasnije su započeli svoje oružane akcije, a činjenica je da se dalaj-lama nikada nije jasno tome usprotivio.

CIA je 1967. godine počala da smanjuje obim svoje operacije na Tibetu, a 1974. dalaj-lama je apelovao na poslednje pobunjenike da polože oružje. Od tada se on zalaže za takozvani - srednji put.