(FOTO, VIDEO) VESNIK URBANE APOKALIPSE: Ovaj ruski supertop je smrt za gradove

Zašto su Rusi napravili cev tako velikog kalibra i uporedivo kratkog dometa? Pogledom na proštlost dobijamo odgovor na ovo pitanje-

Zašto su Rusi napravili cev tako velikog kalibra i uporedivo kratkog dometa? Pogledom na proštlost dobijamo odgovor na ovo pitanje.

Za početak, Tjulpan se koristi u razaranju ojačanih odbrambenih položaja. Izraelske fortifikacije na Golanu, mudžahedinske pećine u Avganistanu, i aerodromska postrojenja ukrajinske vojske su se kroz istoriju našla na meti minobacača tipa M240 ruske proizvodnje.

Dalje, u razaranju gradova. To se vidi na primerima Groznog, Bejruta i Homsa.

Trideset tona težak M240 top aparata 2S4 montiran je na GMZ šasiju koja se koristi i kod mnogih drugih samohotki. Devetočlanu posadu štiti 20mm oklopa, dovoljno da odbije vatru ručnog naoružanja i šrapnela projektila većeg kalibra.

Iako se tokom marša cev nalazi usmerena ka prednjem delu vozila, nakon montiranja na vatreni položaj, ona se okreće unatraške. Za razliku od većine drugih minobacača, M240 se i puni od pozadi.

Projektile dužine od 1,5 metara sa po 100 kg eksploziva u stanju je da ispali na udaljenost od preko 9 kilometara. Uz raketnu asistenciju, ovaj domet se povećava na 20 km. Jedino ograničenje leži u sporom tempu paljbe od svega jedne granate po minutu.

Za razliku od haubica, minobacački projektili padaju na cilj skoro vertikalnom putanjom, što ih čini efikasnim u prebacivanju zidova i drugih fortifikacija, uzvišenja, zgrada...

Top tipa M240 opremljen je municijom raličitog punjenja, od projektila za probijanje betonskih bunkera, do zapaljivih granata. A tu je i nuklearno punjenje tipa 3B11 koje je 2S4 činilo neizostavnim delom brigada nuklearne artiljerije tokom hladnog rata.

Nedavno su sirijski aparati ovo tipa ispalili prve kasetne bombe. Jedna od njih je pogodila školu u predgrađu Damaska.

Ove granate dopunjuje lasersko navođenje tipa Smelčak koje je s velikim uspehom korišćeno u Avganistanu.

Rusija trenutno na raspolaganju ima svega jedan bataljon od 8 aparata tipa 2S4, s preko 400 ovih vozila u rezervi. Do njihove upotrebe, poslednji put je došlo 2000. godine u napadu na prestonicu ruske republike Čečenije, Grozni.

Za razliku od većine ruskih borbenih vozila, S24 nije prodavan drugim članicama Varšavskog pakta, s izuzetkom malog kontingenta koji je kratko vreme služio u armiji Čehoslovačke.

Bespilotne letelice OEBS-a su zapazile upotrebu ovog minobacača u ukrajinskom suboku 2014. godine. Najmanje četiri vozila tipa 2S4 snimljeno je u akciji na istoku zemlje.

Na aerodromima u Donjecku i Lugansku, Tjulpani su izgradili posebnu reputaciju. U oba slučaja, njihova vatra je do temelja uništila pogođene terminale, terajući preostale ukrajinske snage na povlačenje. Ukrajinski minstar odbrane je u jednom trenutku tvrdio da su njegove snage pogođene nuklearnim punjenjem ovog ruskog topa, da bi ubrzo demantovao takve tvrdnje pravdajući se da je samo navodio mogućnosti kojima neprijateljko oružje raspolaže.

2S4 nema takmaca u armijama zapadnih zemalja. Delimično je tako zato što njegove zadatke koji se tiču razaranja neprijateljskih utvrđenja uglavnom obavljaju vazdušne snage. Ipak, prednosti kopnenog sistema koji može da održava redovnu vatru i u uslovima kada vazduhoplovstvo to ne može ne treba posebno navoditi.



Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

NEWSWEEK MEĐU SRBIMA U KRAJINI: Ajdete ća, djeco, mi smo građani trećeg reda (FOTO)

OŠTRA IZJAVA PAPA FRANJE: Bolje biti ateista nego licemerni katolik

BRITANIJA OPTUŽENA ZA RATNO PROFITERSTVO: Sa sajma u Emiratima, na decu Jemena

IRAČKE SNAGE UŠLE U ZAPADNI MOSUL: Islamska država suočena sa borbom na sve ili ništa (FOTO)

NEWSWEEK ISTRAŽUJE Statistička greška: Zašto je jedno ubistvo na Islandu potreslo svet više nego hiljade drugih

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: Sila epizoda 01