U Rusiji i još nekim postsovjetskim zemljama raste zabrinutost zbog jezivih onlajn igara usled kojih je povećan broj samoubistava maloletnika. Reč je o „igrama smrti“, koje se poput epidemije šire društvenim mrežama, počinju bezazleno a završavaju se samoubistvima.

U poslednjih šest meseci desetine samoubistava i pokušaja samoubistava u Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu i Kirgiziji se povezuju sa ovom igrom. Sumnjivih slučajeva bilo je i u Belorusiji, Moldaviji, Azerbejdžanu i baltičkim zemljama.

„Kao što govore autori nacrta zakona o krivičnoj odgovornosti za podstrekivanje dece na suicid, potrebno je da se doradi postojeći zakon o Navođenju na samoubistvo, i to tako da on obuhvati i one koji podstiču i one koji ohrabruju samoubistvo. S druge strane, ne bi trebalo samo usvajati zakone, već i uvoditi specijalne programe u škole. Usamljenost je jedan od najčešćih razloga samoubistva dece, pa bi roditelji i psiholozi trebalo da obrate pažnju na to. Šteta je što su živa komunikacija i knjige zamenjene društvenim mrežama, gde svako svakog olako naziva prijateljem. Ako je dete ostalo samo sa svojim problemima, ono će vrlo brzo postati talac društvenih mreža ili ovih smrtonosnih grupa koje su spremne da ubiju našu decu. Ne znam ko stoji iza tih grupa, da li su to nekakve psihopate, koje na taj način pokušavaju da dobiju značaj ili se to stvarno radi spolja i usmereno je protiv naše zemlje. Šta god da je — nevažno je. Nevažno je iz kojih pobuda se to radi, ali oni pokušavaju da otmu od nas ono najvrednije i na to se mora hitno reagovati“, kaže za Sputnjik Svetlana Besarab, članica Komiteta za rad, socijalnu politiku i pitanja veterana Državne dume.

Psiholozi i pedagozi upozoravaju roditelje da obrate pažnju na svoju decu i da prate njihove aktivnosti na internetu, a takođe skreću pažnju i na znake koji ukazuju na spremnost deteta da izvrši samoubistvo.


„Ako postoje suicidne misli, dete će neminovno početi da govori o tome, govoriće o smrti, o tome šta će biti kada njega ne bude bilo. Takođe, upozoravajući znak je svako pojavljivanje autoagresije, na primer, pokušaj sečenja kože oko vena, nagle promene raspoloženja, gubitak apetita, poremećaji sna. U svakom slučaju, ovo što se dešava je za svaku osudu. Za podsticanje samoubistva odraslog čoveka dobija se osam godina zatvora. Meni je teško da kažem kolika bi trebalo da bude kazna za navođenje deteta na samoubistvo, to će rešiti nadležni organi, ali nema nikakvog opravdanja za čoveka koji to čini, jer je to zločin protiv čovečanstva“, zaključuje Larisa Ovčarenko, docent Moskovskog gradskog pedagoškog univerziteta.

(Sputnjik Srbija)