Turski predsednik sebe vidi kao čoveka koji vodi borbu na život i smrt s opasnim protivnicima. Na njegovom primeru se dobro vidi koliko je čovek na vlasti usamljen

Kad mu je bilo sedam godina, njegov otac je kući doneo časopis s fotografijama uznemirujuće prirode. Na njima je bio čovek u zatvoreničkom odelu, ruku vezanih na leđima, na putu do vešala. Na sledećoj fotografiji čovek je bio mrtav. Obešen, s konopcem stegnutim oko vrata i zatvorenih očiju.

„U to vreme nisam mnogo razumeo. Ali doživeo sam očev i majčin bes kada su videli kako taj čovek odlazi u smrt - u kući je vladalo veliko i neprijatno uzbuđenje. Zato što je na gubilište odveden čovek koji je tako mnogo postigao.“

redzep-tajip-erdogan.jpg
Foto: AP

To su reči kojima je Redžep Tajip Erdogan decenijama kasnije opisao svoje sećanje na fotografije čoveka u zatvoreničkoj odeći. Čovek na slikama bio je Adnan Menderes, prvi demokratski izabrani premijer Turske.
Menderes, pobožni musliman koji je ponovo uveo islamsku versku nastavu u škole, Turskom je vladao od 1950. do 1960. Nakon deset godina na vlasti svrgnut je vojnim pučem, a 17. septembra 1961. je pogubljen. Doživeo je sudbinu koja bi 55 godina kasnije možda pretila i turskom predsedniku Erdoganu da je puč od 15. jula 2016. uspeo.

CEO TEKST O ERDOGANOVIM TRAUMATIČNIM ISKUSTVIMA PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS -