Najveći problem sa kojim se žene suočavavaju je nasilje jer svaka treća žena u svetu iskusi fizičko ili seksualno nasilje. Gotovoa 50 odsto žena ubiju njihovi partneri ili članovi porodice, pokazuju podaci agencije "UN žene".

Prema rečima izvršne direktorke ove agencije Pumzile Mlambo-Ngčuka uprkos decenijama napora u ostvarivanju jednakih prava, ni za jednu zemlju ne može reći da ima polnu ravnopravnost. Ona navodi da je globalna razlika u platama od 24 odsto u korist muškaraca - "najveća pljačka žena".

Agencija "UN žene" pokrenula je svetsku koaliciju za borbu protiv nejednakosti plata tokom skorog sastankaKomisije UN o statusu žena. Oko 120 miliona devojaka širom sveta, ili, otprilike, svaka deseta, bila je prisiljena na seks ili druge oblike polnog zlostavljanja, upozorava agencija. Čak se i zemlje koje imaju najviše pokazatelje polne ravnopravnosti poput Islanda, još uvek suočavaju sa nasiljem nad ženama, prenose analitički portali.

Mlambo-Ngčuka ističe Kolumbiju, koja je nedavno izašla iz 52-godišnjeg građanskog rata, u kome je ubijeno više od 220.000 ljudi, kao primer države koja je, kada je reč o polnoj ravnopravnosti, pretekla svoje susede. Kolumbijski Kongres i pobunjenici postigli su mirovni sporazum koji ženama daje zemljišna i vlasnička prava i predviđa progon silovatelja i na strani vladinih snaga i na strani pobunjenika.

Top pet zemalja u kojima su žene u najboljem položaju su Island, Finska, Norveška, Švedska i azijska država Filipini, govore podaci Svetskog ekonomskog foruma. Položaj žena u Srbiji je poboljšan, ali žene i dalje nemaju jednaka prava kao muškarci te je neophodno istrajati u toj borbi, ocenjeno je na prethodnom na skupu "Svojom snagom menjamo svet", koji je organizovan povodom Međunarodnog dana žena.

Prebijena Milica Dabović


Stanje u Srbiji

U prošlogodišnjem izveštaju navodi se da žene u Srbiji i dalje nisu ravnopravne sa muškarcima. Zanimljivo je da se približavaju muškarcima u trajanju radnog veka, a da su i dalje za isti posao manje plaćene od njih čak do 39 odsto, podatak je Udruženja poslovnih žena. Uprkos tome što žene čine 51,3 odsto od ukupnog broja stanovnika Srbije, među zaposlenima ih je čak 16 procenata manje nego muškaraca.

Takođe, ženama, naročito u posebno osetljivom položaju, nisu na raspolaganju sve usluge zdravstvene zaštite. Prava na naknadu zarade za vreme trudničkog bolovanja i odsustva radi nege deteta ostvaruju se sa zakašnjenjima, a neretko su potpuno onemogućena zbog neažurnosti nadležnih.

Iako je svest o ravnopravnosti žena sve izraženija, u porastu je sve brutalnije nasilje nad njima. “Kao da živimo u nekom drugom veku gde je sve dozvoljeno, gde se žena tretira kao nečija svojina i da se to toleriše i da mi i dalje imamo instuticije u kojima se baš to toleriše, gde su kazne koje sudovi donose blage, gde se muškarci uslovno kažnjavaju, nekad ne kažnjavaju uopšte nego su na slobodi, gde žene trpe, kriju probleme”, rekla je za "RTS" u prošlom izveštaju Vesna Stanojević iz Sigurne kuće u Beogradu.

I Evropski parlament o pravima žena

Ove godine na Međunarodni dan žena Evropski parlament u svom programu ističe važnost osnaživanja žena u privredi. EP ističe da su žene i danas niže plaćane, primaju niže penzije, slabije su zastupljene u politici kao i visokim položajima u privredi.

“Iako se izazovi polako rešavaju, žene i muškarci i dalje nisu ravnopravni. Žene su većina u nisko plaćenim poslovima, zarađuju manje novca od muškaraca na poslovima jednake vrednosti i nailaze na poteškoće kod probijanja na top poslove. Uz to, neke žene suočavaju se s nasiljem i manjkom obrazovanja, što dodatno otežava njihov položaj”, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta.

(Agencije)