Sa kosmodroma u Kuruu (Francuska Gvajana) u utorak ujutro lansiran je Esin satelit Sentinel-2B. Njegov parnjak Sentinel-2A je već dve godine u svemiru, ali se oni nikada neće sresti. Dva satelita, doduše, kruže istom putanjom oko Zemlje, ali na odstojanju od 180 stepeni, kako bi je precizno držali na oku.

Oni su deo evropskog programa za posmatranje zemlje "Kopernik", koji se sastoji iz sedam satelitskih misija. Cilj je da prikupe sveobuhvatne podatke o Zemlji koji će biti od koristi za život na njoj.

Dva satelita misije "Sentinel-2" teška su 1,4 kilograma. Njihov prethodnik "Envisat" je bio težak osam tona i imao je dimenzije kamiona. U to vreme "Envisat" je bio jedini evropski satelit za posmatranje Zemlje, a 2014. je nestao u svemirskom prostranstvu. "Sentinel-2A" od 2015. šalje snimke površine Zemlje visoke rezolucije.

Za razliku od njih, dva "Sentinel-1" satelita snimaju kopno i okeane radarima, koji u milimetar precizno mogu da izmere razlike u visini. Zahvaljujući njima su prikupljene precizne informacije o tome da Venecija tone, a berlinski metro propada u zemlju. Osim toga, saznali smo da se površina Zemlje na pojedinim mestima podigla i do dva metra kao posledica katastrofe u nuklearki Fukušima.

Ceo program "Kopernik" za period 2014-2020. košta oko 4,3 milijarde evra, ali naučnici kažu da se ulaganje isplati, jer može da spase svet.

Jedan od sledećih ciljeva je merenje koncentracije gasova, kao što je ozon.

- Savremene metode omogućavaju razlikovanje "lošeg" ozona na tlu od "dobrog" ozona u atmosferi - kaže Robert Majsner iz ESA.

Zahvaljujući tome možemo da saznamo koliko efikasno ozon štiti atmosferu, ali i u kojim su gradovima ljudi posebno izloženi zagađenom vazduhu.

Veoma je zanimljivo i dugoročno praćenje različitih podataka, u cilju prepoznavanja trendova u klimatskim promenama. Sateliti, na primer, mogu veoma precizno da izmere vlažnost tla kao i temperature na određenom mestu. I te vrednosti se menjaju s klimatskim promenama. Dva satelita "Sentinel-2" za pet dana pokriju celu površinu Zemlje.

"Sentinel" sateliti prate i kretanje ledenih bregova. Zajedno sa meteorološkim satelitima pružaju informacije o uslovima za plovidbu brodova, ali letove aviona, piše "Berliner cajtung".

Još važnija za život na Zemlji jeste mogućnost prognoze prinosa žitarica. Mnoga polja su danas toliko velika da ih je teško videti sa zemlje. Osim toga, često je reč o nepristupačnim predelima - bilo zbog geografskog položaja, ili zbog krize. Sateliti stalno nadleću isto područje i brzo prepoznaju i najmanju promenu. Da li su biljke obolele? Da li je zemlja suva? U kombinaciji s podacima meteoroloških satelita, dobija se tačna probnoza prinosa i pravovremeno preduzimaju mere, u slučaju nagoveštaja slabijih prinosa.

(M.Anastasijević/Blic)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: SILA 3. epizoda: Tajfun - najveća nukelarna zver ispod mora!