Zatvorske vlasti Arkanzasa nameravaju da u aprilu urade nešto što se nikada dosad nije desilo u istoriji te američke savezne države: da za samo 10 dana pogube osmoricu osuđenika a smrt.

Serija pogubljenja treba da počne 17. aprila i da se završi desetak dana kasnije. Dosad je jedino Teksas izvodio ovakva masovna smaknuća, pa su tako u maju i junu 1977. pogubili po osam zatvorenika. Ali da se smakne osam zatvorenika za samo 10 dana je potpuni presedan u istoriji Amerike.

Stvar je u tome što nestaju zalihe midazolama, jednog od tri leka koji se koristi prilikom smaknuća, a farmaceutske kompanije više neće da ga proizvode "iz humanitarnih razloga". Midazolam je vrlo jak anestetik koji parališe centralni nervni sistem, ali posle niza slučajeva kada su se osuđenici umirali po pola sata i više jer ne sprečava efikasno patnju i bolnu smrt, odlučeno je da se više neće proizvoditi, pa će zatvori širom Amerike uskoro ostati bez ovog jakog sedativa.

Guverner Arkanzasa Ejsa Hačinson objasnio je da žele da pogube osmoricu osuđenika pre nego što sporni lek bude povučen jer ne znaju da li će i kada dobiti nov lek. Umreće Don Dejvis, Brus Erl Vord, Ledel Li, Stejsi Džonson, Marsel Vilijams, Džek Džouns junior, Džejson Mekgiji i Kenet Vilijams.

Don Dejvis - Osuđen je na smrt zbog ubistva Džejn Denijels 1990. godine. Počinio je niz provala, a onda je provalio u njenu kuću i upucao je u glavu ukradenim revolverom. Telo je našao njen suprug Ričard kad se vratio s poslovnog puta. Dejvis je osuđen 1992. godine, a trebalo je da bude smaknut 1999.

Brus Erl Vord - Osuđen je 1990. godine za ubistvo Rebeke Dos (18), koja je te kobne noći radila u prodavnici. Policajac koji je prolazio primetio je da su vrata prodavnice otvorena, ali nije video prodavačicu, pa je ušao i našao ubijenu devojku. Video je Vorda kako pokušava da pobegne, pa ga je uhapsio.

Ledel Li - Pretukao je i zadavio Debru Riz (26), zbog čega je osuđen na smrt u feburau 1993. Osuđen je i zbog silovanja dve žene i pokušaja ubistva jedne devojke, a sumnjiče ga i da je ubio prostitutku.

Stejsi Džonson - On je 1993. skinuo, istukao, davio i zaklao Kerol Džin Helt (26) dok su se njeni ćerkica Ešli (6) i sinčić (2) krili u toaletu. Mala Ešli je bila svedok. Džonson je baš pred ovo ubistvo izašao iz zatvora i bio je ljud što Kerol ima drugog momka.

Marsel Vilijams - Osuđen je na smrt jer je silovao i ubio Stejsi Erikson (22), majku dvoje sitne dečice, 1994. godine. Oteo ju je na benzinskoj pumpi u Džeksonvilu i posle ubistva skidao je novac s njene kartice.

Džek Džouns junior - Osuđen je na smrt 1996. zato što je silovao i ubio Meri Filips (34) i pokušao da ubije njenu ćerkicu (11). Osim na smrt, zbog ovih zločina osuđen je i na doživotnu robiju i 30 godina zatvora.

Džon Mekgi - Osuđen je 1996. s još dvojicom za ubistvo Džona Melburna (15). Tužioci su tvrdili da su njih trojica oteli, mučili i ubili tinejdžera jer je pretio da će policiji prijaviti krađu u kojoj su učestvovali.

Kenet Vilijams - On je osuđen 1999. godine zato što je ubio jednog farmera čim je pobegao iz zatvora u kom je već robijao zbog ubistva Dominik Herd (19).

UBICA I SILOVATELJ SKONČAO U AGONIJI: 40 minuta umirao u mukama zbog loše smrtonosne injekcije

Pogubljenje injekcijom počinje tako što se prvo ubrizgava midazolam, koji ne ublažava bolove već osuđenik od njega gubi svest i ne oseća bol. Druga dva leka izazivaju potpunu paralizu mišića, koja dovodi do prestanka rada srca i pluća. Osuđenik bi trebalo da umre za 8 minuta i 40 sekundi.

Pošto lekari ne smeju da daju smrtonosne injekcije jer se to kosi sa njihovim zakletvom, daje iz zatvorsko osoblje, koje često nije stručno. Zbog toga osuđenici ponekad umiru duže i bolno.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(Mirror.co.uk)