EVROPA PRED ISTORIJSKIM IZAZOVIMA: Ovo su 4 TESTA koja mora da položi!

Evropska dezintegracija danas deluje mnogo realnije. Pored krize u Britaniji koju samo jedan korak deli od izlaska iz EU, dok je Škotska na pragu sticanja nezavisnosti, ništa se bolje neće provesti ni Holandija u kojoj bi kranja desnica mogla veoma dobro da prođe na izborima, piše Njujork Tajms.

Ovonedeljni događaji predstavljaju neku vrstu testa da li Evropa može da prevaziđe probleme ili barem da upravlja njima samostalno.

1. Desnica na izborima u Holandiji

U sredu se očekuju izbori u Holandiji na kojima će desničarska stranka tzv. Partija za slobodu Gerta Vildersa postići najbolje rezultate od svog nastanka, što pokazuju poslednji rezultati anketa. Trenutno ova stranka drži 15 od 150 mesta u parlamentu, a ankete sugerišu da će se broj mesta udvostručiti nakon izbora.

Izgleda veoma riskantno, neizvesno i neverovatno da će Vilders ili njegova partija postati vodeći u Holandiji, jer će im trebati 76 mesta kako bi formirali vladajuću većinu, a višepartijski sistem u zemlji znači da vodeće stranke mogu lako da formiraju koaliciju bez njega.

Svejedno, ovi izbori su test za bilo koju državu u Evropi, koje takođe očekuju veliki izbori, poput Francuke i Nemačke ove godine, gde su takođe u porastu populistički pokreti.

Desničarske partije, čak iako ne mogu da obezbede dovoljno mesta da upravljaju državama, mogu da vrše izuzetan pritisak.

Pravi izazov neće biti izborni dan, već kako će se vodeće partije nositi sa ohrabrenom desnicom. U Nemačkoj i Francuskoj desnica će uzeti dovoljan broj glasova, ali ne i za preuzimanje vlasti, navodi NYT.

2. Zavada Turske i Evrope

Rastući spor između Turske i evropskih Vlada predstavlja test sa visokim ulozima.

Turski zvaničnici imaju turneju po Evrope, gde drže mitinge i ohrabruju tursku dijasporu da glasaju i podrže referendum sledećeg meseca, koji će državi da da novi ustav koji će znatno da proširi ovlašćenja predsednika Erdogana.

Ali Nemačka i Holandija su blokirale skupove. Holandija je sprečila turskog ministra spoljnih poslova da sleti u njihovu zemlju i deportovali su tursku ministarku za porodicu, u oba slučaja kako bi ih sprečili da prisustvuju mitingu. Erdogan je i Nemačku i Holadiju otužio da su nacisti.

Sukob služi političkim interesima i turskih i holandskih lidera. Za Erdogana, dopušta mu da naparavi "predstavu" suprostavljajući se Evropi, okupljajući kod kuće nacionaliste, piše NYT. Mark Rute, holandski prmijer, takođe juri glasove, ali i Gert Vilders koji je iskoristio priliku da tursku manjinu u državi predstavi kao neprijateljsku.

Pošto Vlade obe zemlje uglavnom zavise od domaće izborne politike, one mogu da odluče, nakon glasanja, da li je u njihovom interesu da izglade stvari.

Ili ne. Holandska vlada će se naći pod pritiskom desnice, a Erdogan, ukoliko njegov referendum prođe i on konsoliduje moć daleko od demokratskih institucija, može i dalje da se oseća nesigurnim.
Evropa i Turska obe imaju interese da se slažu, ali politički pritisci mogu da dođu do tačke raskida, koji će na kraju sve povrediti.

3. Član 50. čini Bregzit sve bližim

Britanski parlament je odobrio zakonski da premijerka Tereza Mej formalno "probudi" član 50. Ugovora o EU, koji diktira kako država članica napušta zajednicu.

Ova legislacija je uglavnom proceduralna. Debata u političkim krugovima je fokusirana na to kako će se Evropa nositi sa izlaskom, koju ulogu Parlament ima u pregovorima, na primer, da li građani EU treba da zadrže neka prava.

Ono što je značajno je da je Mej korak bliže aktiviranju člana, i to je obećala da će učiniti do kraja ovog meseca, što će značiti da će zvanično početi napuštanje EU.

Kada se član 50. pokrene, Britanija će imati dve godine da pregovara o uslovima izlaska o stvarima poput trgovinskih sporazuma i o pravilima migracija.

Ako se za to vreme ne postigne dogovor, zemlja će jednostavno biti izbačena bez dogovora. Ali niko sa sigurnošću ne zna šta bi to značilo, piše NYT.

Britanija želi da sve teče glatko, ali EU izgleda ima plan da to ipak bude "bolno", kako bi pokazala ostalim čalnicama da ih ne slede, navodi dalje NYT.

4. Škotska i Severna Irska

Nikola Sterdžon, ministarka Škotske, je pozvala na referendum o nezavisnosti, čime bi Škotska postala nezavisna država sa ciljem da ostane unutar EU. Glasanje bi se održalo do proleća 2019. godine, u vreme kad bi Britanija i dalje bila u pregovorima oko izlaska sa EU.

Premijerka Sterdžon ne može da održi referendum bez dozvole britanske vlade, a nejasno je i da li će dobiti dozvolu, piše NYT.

Većina Škota je glasala da se ostane u EU, a Bregzit je, kako se mnogima čini, dokaz da engleski i škotski glasači ne dele istu viziju za zemlju i da će Engleska da nastavlja da nameće svoju politiku Škotskoj, piše dalje NYT.

Ekonomski uslovi su manje povoljni za nezavisnost Škotske. U velikoj meri bi , ukoliko bi došlo do osamostaljenja, morali da se oslanjaju na izvoz nafte, čija je cena pala od 2014. godina.

Manje su bili primetni nedavni izbori u Severnoj Irskoj. Iako Šin Fajn nacionalistička partija koja zagovara napuštanje Britanije i ujedinjenje sa Irskom, nema većinu, njeni dobici na izborima ukazuju na skepticizam Severne Irske o napuštanju EU.

(Blic)