(VIDEO) NEVEROVATNI MITOVI O RUSKOM PREDSEDNIKU: Putin hoda kao reptil, a evo i zašto!

Vladimir Putin koga su svi su potcenjivali uspeo je Rusiju da vrati na čelno mesto svetskog poretka.

Ta nauka ima čak i svoje ime – putinologija. Ovo je sedam mitova koji vladaju o Putinu vladaju, a kojima se Zapad često i teši gledajući kako on opstaje i raste uprkos sankcijama, unutrašnjim problemima, raznim spoljnim pritiscima, pa i ratovima.

1. Putin genije

Oporavio je Rusiju posle haosa 90-ih dobrom privrednom politikom, zgrabio Krim bez nekih većih posledica, a u Siriji preuzeo vodeću ulogu na Bliskom istoku. Praktično je eliminisao opoziciju bez ekstremnih mera.Sve stoji, ali ipak će se posledice svih tih poteza tek videti. Jer, sankcije zbog Krima i dalje traju, cene nafte su pale, standard se ne popravlja, sunitski muslimani iz Sirije vraćaju se na Kavkaz osvetnički raspoloženi, antirusko raspoloženje naraslo je do neba posle Trampove pobede.

Nije se nikad obračunao s optužbama da mu je režim korumpiran, a pravog naslednika – nema, navodi Gardijanov analitičar.Ima međutim i onih koji ističu da je podrška Putinu u Rusiji i dalje visoka, opozicija nema nikakve šanse, o Ukrajini i Krimu više ne govori gotovo niko, a na rušenje Janukoviča reagovao je hitnim preuzimanjem svih medija od zapadnih vlasnika, na kampanju u Siriji potrošio je manje od 500 miliona dolara.

2. Niko i ništa
U početku nije se razlikovao ni po čemu od stotinu drugih KGB-ovih pukovnika, saznali su oni koji su pohrlili da prouče njegovu karijeru kada se Putin prvi put pojavio na televiziji pored Jeljcina koji je te Nove godine 1999. najavio abdikaciju.
Nije Putin u tom prvom obraćanju ostavio utisak kao neko ko će izdržati dugo. Međutim, preživeo je četiri američka predsednika, nekoliko britanskih premijera, dva francuska predsednika, jednog nemačkog kancelara je i zaposlio, uklonio je sve oligarhe koji su faktički vladali Rusijom, pogotovo Mihaila Hodorkovskog.

3. Imao je moždani udar
Gardijan se bavi i jednim tekstom u američkom The Atlanticu u kom jedna naučnica tvrdi da je Putin doživeo moždani udar dok je još bio u majčinoj utrobi zbog kog su mu znatno oduzeta desna strana i zbog čega čudno hoda, odnosno kreće se koristeći čitavo telo, kao riba ili reptil. On akaže da zbog toga u ruskom predsedniku vlada velika tuga jer je drugačiji od ostalih. Međutim to baš i nije tako, kao ni priče o Parkinsonovoj bolesti ili o dečjoj paralizi. Kretanje, odnosno karakteristično držanje desne ruke posledica je, utvrdile su ozbiljnije analize, treninga u KGB-u. Jer, i više Putinovih saradnika kreće se na isti način. Koliko god bizarno bilo, ovo je najverovatnije tačno.

4. Putin je agent KGB-a

Zašto bi se Putinu pripisivao ovakav epitet ako se ionako zna da je nekad bio pukovnik jedne od najvećih obaveštajnih agencija u svetu? Postoji priča o prvom susretu Putina i Džordža Buša. Amerikanac ga gleda u oči i kasnije tvrdi da je video Putinovu dušu.

Kolin Pauel je predsednika je međutim makao od Putinovog pogleda jer sve što u njemu može da s evidi je – KGB. Kagebeovska istorija za Putina ima dva lica. Jr i kada bi bio ljubazan i kada je bio pokušavao da bude zao, to je bilo iz istog razloga, da ostvari psihološku prednost nad protivnikom. Kao kada je Angelu Merkel koja se boji pasa “upoznao” sa svojim labradorom Konijem, podseća nas Kit Žesen.

Jednostavno, Putin KGB-u duguje puno, jer tamo se i školovao, savršeno naučio nemački, bezbroj njegovih današnjih lojalnih službenika dolazi iz KGB-a.Današnji FSB njegov je instrument, nekad i krajnje okrutna. Neozbiljno bi bilo uopšte posmatrati Putina i njegovu vladavinu bez uzimanja u obzir današnjeg FSB-a. A špijunska organizacija uvek je špijunska organizacija, s onima koji se, na primer, s organizovanim kriminalom bore i s onima koji organzovanom kriminalu pomažu. S onima koji se na Kavkazu bore dopuštenim sredstvima i s onima koji čine ratne zločine.Kako god bilo, FSB je tu negde, ali nije, rekli bismo, Putin njegov agent, nego je FSB njegova agentura.

5. Pogled koji ubija
Ovde već postaje zanimljivo. I to već sa hladnim Putinovim pogledom iz njegovih plavih očiju. Pa ko ne bi poverovao da neko s takvom hladnoćom u očima nije u stanju da naredi nečije ubistvo? Teorije o tome kako ruskom predsedniku nije nikakav problem da fizički likvidira bilo koga ko mu stvara probleme proširio se kada je na ulici ubijena novinarka Ana Politkovskaja, a nešto kasnije opozicionar Boris Njemcov.

Gardijan piše da je jasno je da su "zapadni mediji s lakoćom i veseljem prigrlili mogućnost da odmah sve pripišu Putinu." Isto je jasno da nema nijednog fizičkog dokaza da on stoji iza bilo kog od ta dva, pa i nekoliko kasnijih političkih likvidacija.
I sam Donald Tramp je rekao: “Ubica? A što smo mi? Mislite da kod nas nečeg takvog nema?”

6. Putin je kleptokrata
Priče o korumpiranom Putinovu režimu možda su i najjača teorija od svih prethodnih. Alekseju Navalnom mora se priznati jedan uspeh. Naime, on je uspeo da preusmeriti fokus posmatranja Putina sa uobičajenih priča o ubistvima Litvinjenka, Politkovskaje i drugih, invazije Gruzije i Ukrajine, rata u Čečeniji na nešto sasvim drugo i do tada uistinu nedovoljno poznato – da je Putinova Ujedinjena Rusija kriminalna organizacija.

I tu tvrdnju ruski će predsednik teško otresti sa sebe. Jer, previše je upadljivo da je nekolicina njegovih prijatelja počela da stiče enormno bogatstvo tek kada je Putin došao na vlast. Ovde ta kleptokratija ima dvostruku ulogu. Prvo, sada Putin nije nekakvo opako čudovište, već običan lopov. A onda, prema Gardijanovom analitičaru, sankcije kojima je Zapad podvrgnuo Putinov režim bile su usmerene upravo na džepove njegovih oligarha s nadom da će izazvati revolt pa će ga oni naterati da se povuče. To se nije dogodilo iz vrlo jednostavnog razloga.

Oni bez njega ne postoje i zato ga podržavaju bez obzira na okolnosti. Da bi se izveo bilo kakav udar, to sigurno ne bi uključivalo te ljude. Današnjoj oligarhiji jedini ideal je kako ostati dobar s Putinom. Sam Putin živi prilično skromno. I za Putina, očito, vlast ima svoju cenu, a po mižljenu analitičara ta cena mogla bi da bude i razlog njegove propasti. Jer, ne bogate se svi.

7. Nije slučajno Vladimir

Vanity Fair objavio je tekst u kojem se iznosi da nije slučajno što Putin deli ime s Vladimirom Iljičem Lenjinom. A onda su se ispravili pa je ostalo samo “Vladimir”. Pametno, Gardijanov analitičar u ovom vidi svu bedu analiziranja Putina.

Trampovim protivnicima sada je najlakše da okrive nekoga drugog za Trampov dolazak na vlast. Sve i da su Putinovi hakeri zaista provalili servere Hilari Klinton i demokrata i dali pronađene arhive Džulijanu Asanžu, to opet ne bi bilo dovoljno za Trampovu pobedu.

Napokon, informacije o tome stigle su u poslednjih nedelja kampanje. Zaboravlja se, međutim, da je Putin na vlast došao 1999., u doba kada je Amerika iza sebe imala već nekoliko ratova, da je još neko vreme trebalo da uspostavi vlast:

Nije Putin mogao da ima veze s Al kaidom, nije on kriv za deindustrijalizaciju Amerike koja traje 40 godina, nije im on osmislio politiku prema emigrantima, poreske reforme i tome slično. Ništa od toga nije delo Vladimira Putina. Ali ga je zato zgodno okrivljavati, piše Gardijan.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

SILA 5.epizoda SPECNAZ : Ovo su najelitnije ruske specijalne jedinice!

(Gardijan)