Iako severnokorejski lideri već decenijama uporno provociraju svog južnog suseda, Japan, ali i same Sjedinjene Države, vojni odgovor Zapada svaki put izostastaje. Evo i zašto

Američki državni sekretar, Reks Tilerson, izazvao je buru reakcija kada je izjavio da vojna intervencija protiv Severne Koreje dolazi u obzir. Prema njegovim rečima, pristup „strateškog strpljenja“ bivšeg predsednika Obame konačno je iscrpljen. On nije precizirao koji se tip vojne intervencije trenutno razmatra, ali najverovatnije je reč o bombardovanju, piše Newsweek.rs.

SAD nad Severnom Korejom uživaju potpunu vazdušnu nadmoć, dok mogućnosti pomorskog napada još uvek nisu razmotrene, kao ni pitanje izuzetno rizičnog kopnenog sukoba.

Ideja odmazde prema Severnoj Koreji nije nova. Severnokorejski lideri već decenijama provociraju svog južnog suseda, Japan, ali i same Sjedinjene Države. Neke od tih provokacije bile su dovoljno velikih razmera da bi potencijalni vojni odgovor uživao podršku većeg dela sveta.

Ni na jednu od provokacija u prošlosti Zapad nije odgovorio silom, a razlozi za to na snazi su i danas. Evo koje su poslednje prepreke odluci američkog predsednika Donalda Trampa da preduzme dalje vojne korake:
severna-koreja.jpg
Reuters 

1. Seul je izuzetno ranjiv na kontranapad Severne Koreje

Ovo je ujedno i primarno vojno ograničenje. Južna Koreja je u izrazito nepovoljnom položaju za duži sukob sa severom. Seul se nalazi tik uz demilitarizovanu zonu koja deli korejsko poluostrvo, a u njemu i njegovoj okolini živi 55% ukupnog broja stanovnika Južne Koreje. Takav grad predstavlja veliku, teško branjivu metu u slučaju da se Pjongjang odluči na odmazdu.

2. Trampu je potrebna politička podrška Južne Koreje i Japana

U slučaju rata, te dve države će podneti glavni teret udara. Tramp nema pravnu obavezu da konsultuje svoje istočnoazijske saveznike, ali bi isto tako mogao i da ih izgubi u slučaju da nastavi akciju bez njihovog pristanka. Ofanzivno raspoložen premijer Japana Šinzo Abe ne bi bio tolika prepreka, za razliku od južnokorejskog rukovodstva koje se nalazi u političkoj krizi usled opoziva predsednika. Tehnička vlada u Seulu se nikako ne bi složila s napadom na severnog suseda, naročito uoči predstojećih majskih izbora.

3. Udar na Severnu Koreju ne bi bio kratak, niti „hirurški precizan“, trajao bi nedeljama, ako ne i mesecima

Sukob bi ubrzo prerastao u rat velikih razmera. Još od korejskog rata, Severna Koreja ulaže ogromna sredstva u zaštitu od vazdušnih napada. Svoje rakete drži na mobilnim lanserima i u podmornicama. Vazdušna kampanja koja bi gađala sav nuklearni potencijal Pjongjanga bila bi preskupa i dugotrajna, a ukoliko ne bi bila u potpunosti uspešna, otvorila bi vrata nuklearnom napadu na Seul ili Tokio.
reks-tilerson-si-djinping.jpg
Reuters 

4. Ne zna se gde leže „crvene linije“ Severne Koreje

Korejska narodna armija ima svoje ratne planove. Oni svakako sadrže i predviđeni odgovor na stranu važdušnu agresiju. Budući da je severnokorejski nuklearni program najvredniji strateški potecnijal zemlje, jasno je da bi njegova odbrana bila prioritet. Što bi sukob duže trajao, to bi više izgledao kao rat, a ne intervencija. Istovremeno, u samoj Severnoj Koreji rastao bi društveni pritisak da vojska, koja je već decenijama najveći budžetski potrošač, pokaže svoje sposobnosti.

5. Severna Koreja bi koristila „živi štit“

Pod pretpostavkom da američki napad ne bi bio kratkog daha, Pjongjang bi počeo da koristi civile u odbrani strateški važnih meta. Vlada koja je dopustila da između jednog i dva miliona njenih građana umre od gladi, i to pre manje od 20 godina, lako bi bila spremna i na takav korak.

6. Napad na Severnu Koreju bi unazadio odnose SAD i Kine, koji će u narednim decenijama biti centralna tačka svetske politike

Kina bi se protivila bilo kakvoj vojnoj akciji SAD, a Sjedinjene Države bi ignorisale taj prigovor. Kina se u mnogo čemu ne slaže sa Severnom Korejom, ali se još više plaši daljeg jačanja američke hegemonije u istočnoj Aziji. Korejsko pitanje je uvek pretilo da naruši delikatne odnose Amerike i Kine, koji pokrivaju širok niz svetski važnih pitanja, poput globalne ekonomije, investicija, rezervi dolara, problema Južnog kineskog mora, globalnog zagrevanja, i drugih.

Uprkos svim nevedenim problemima, SAD ipak razmatraju mogućnost udara na Severnu Koreju, što je ujedno i najbolje svedočanstvo o razmerama opasnosti koju ta država trenutno predstavlja.

Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:

IZA ZIDINA ZABRANJENOG GRADA: Hijerarhija i spletke u velelepnim haremima kineskih careva (FOTO)

NEWSEEK PREDSTAVLJA Junaci našeg doba: Neka visi Miša Vacić! (FOTO)

INTERNET I OBRAZOVANJE KAO SREDSTVA BEKSTVA: Tajni egzodus žena iz Saudijske Arabije

NEVEROVATAN DEMOKRATSKI EKSPERIMENT: Kako je Rusija u 12. veku uspostavila vladavinu naroda

ZEMLJA ČAJA KOJA VIŠE NE POSTOJI (I DEO): Neverovatno retke fotografije vas vode kroz Kinu s kraja 19. veka (GALERIJA)