Američki nedeljnik nabrojao je 25 glavnih krivaca koji su zbog svoje pohlepe uništili ekonomiju sveta. Među njima bivši američki predsednici Džordž Buš Mlađi i Bil Klinton, kao i kineski premijer, a tu je i Alan Grispen

NJUJORK - Imenovani krivci za svetsku krizu.

Ugledni američki nedeljnik Tajm napravio je u svom novom broju listu 25 ljudi koje smatra da su najodgovorniji za svetsku krizu, a na listu su dospeli zbog "dobrih namera, loših menadžera i pohlepe", dok je na čitaocima da sami prosude ko je od njih zaista najviše kriv piše.

Lista krivaca započela je sa Angelom Mozilom, suosnivač kompanije Kantrivajd, koja je postala najveći izdavač hipotekarnih zajmova na kuće i stanove, a izdavali su egzotične kredite klijentima sa sumnjivim kreditnim rejtingom i legalizovali ideju da svaka osoba može podneti veliku hipoteku što je izazvalo hipotekarnu krizu, a "Kantrivajd" je propao.

Drugi na listi je Fil Grem koji je od 1995. do 2000. godine predsedavao Senatskim odborom za banke i glavni protagonista finansijske deregulacije, a odigrao je ključnu ulogu u odbacivanju akta kome je bilo predviđeno da se banke odvoje od Vol strita.

Treće mesto zauzima bivši šef Federalnih rezervi Alan Grispen, kome Tajm pripisuje sledeće "zločine": držanje superniskih kamata, odbijanje regulacije, kada je priznao da je pogrešio kada je pomislio da finansijske kompanije mogu same sebe regulisati što je dovelo do hipotekarne krize.

Na četvrtom mestu liste je šef SEC koji uprkos svim upozorenjima o prevarama nije otkrio mutljavinu Lehman Braders i Meri Linč.

Peto mesto zauzeli su "američki potrošači" za koje Tajm kaže da su u trećem kvartalu 2008. godine počeli više da štede, a manje troše, kao i da im je trebalo više od 40 godina da shvate da ne mogu stalno živeti iznad svojih mogućnosti.

"Samo su pozajmljivali i pozajmljivali dok balno konačno nije eksplodirao", naglašava Tajm u svom tekstu.
Šesto mesto zauzeo je Henk Paulson koji je od šefa Goldman Saksa postao ministar finansija i u zadnjoj godini Buševog mandata uništio američku ekonomiju.

Sedmo mesto zauzeo je bivši američki predsednik od 2001. do 2008. Džordž Voker Buš koji je podsticao politiku deregulacije finansijskog tržišta zbog čega su se američke banke otele kontroli.



Na osmom mestu našao se jer je potpisao zakon o modernizaciji finansija, kada su finansijski derativi postali hit, a kockanje postalo uobičajena praksa na Vol Stritu.

Na listi našli su se i Dik Fuld izvršni direktor Lehman Braders koji je kompaniju doveo do propasti, a time i celu Ameriku. Na listi se našao i kineski premijer Ven Žibao koji je u ime Kine obezbeđivao jeftine kredite i omogućio brutalno zaduženje SAD.

Osim nabrojenih na listi svoje mesto su našli Fred Godvin, Sedni Vejl, Dejvid Odson, Džimi Kejn, Dejvid Lerah, Džon Deveni...

Zapaženo mesto na listi pripalo je Ketlin Kobert koja je vodila agenciju S&P i delila kreditni rejting i Beriju Madofu koji stoji iza jedne od najvećih finansijskih mutljavina u istoriji, osnivanjem fonda u koji je privukao ulagače obećanjem o ogromnom profitu, ali je njihov novac deponovao na bankarske račune, a od novih sredstava isplaćivao dividende i time ulagačima stvarao privid uspešnosti, a da stvar bude gora sve je to radio pred očima regulatora i vlasti koji su se pokazali nesposobnim da se suoče sa sa finansijskim prevarantima.

Na listi i američki gazda Jezda

Istaknuto mesto na listi zauzima Beri Medof čovek koga je Tajm optužio da stoji iza jedne od najvećih finansijskih mutljavina u istoriji SAD.Medof je osnovao fond u koji je privukao ulagače obećanjem da će ostvariti veliki profit, ali je njihov novac umesto da ulaže stavljao na brojne bankarske račune, a od novih uloženih sredstava isplaćivao velike dividende, a da stvar bude gora sve je rađeno pred očima finansijskih regulatora i vlasti koje su bile nesposobne za borbu sa finansijskim prevarantima.