(FOTO) BILA JE ROB PSIHOTERAPEUTA: 23 godine je upravljao njenim životom i novcem!

Kolege sa posla njenu ekscentričnost pravdali su načinom života kojim je živela. Za njih je bila žena koja živi sama, ima mačke i boluje od dijabetesa.

Ovo je priča Kendis Heder, jedne od žrtava psihoterapeutske industrije, manipulatora koji nose njenu titulu. Problemi s ishranom počeli su kada je imala 13 godina. Bila je anoreksična. Sa 17 godina na 170 centimetara visine imala je 38 kilograma. Kako joj lekari tada nisu puno pomogli, očajna odlučila je da se prijaviti na oglas iz novina u kojem se nudila 'psihoterapija za anoreksične'.

Nazvala je i ugovorila sastanak s čovekom koji se predstavio kao Candace Heather i tvrdio da je svojim tretmanom uspešno izlečio više od 50 ljudi širom zemlje. U početku nije bila impresionirana, ali ovaj nizak, skromno odeven, debeljuškasti čovek uskoro joj je promenio život nabolje.

Napravio joj je plan ishrane i od nastojao da ona prebrodi svoj najveći problem - opsesiju težinom. I uspeo je jer je Kendis dobila čak 19 kilograma. A onda se dogodio čudan zaplet. Intenzivan odnos prema režimu ishrane reflektovao se na odnos prema terapeutu, a kada joj je predložio da se preseli u stan koji je bio u vlasništvu njegovog prethodnog pacijenta ubrzo je pristala.

"To je bio početak mog robovanja. Noć kada sam stigla u stan provela sam tresući se i plačući. Nije bilo grejanja ni tople vode. Stan je bio trošan i prljav. Osećala sam se bezvredno i govorila sebi da ja to zaslužujem", prisjeća se Kendis.

Uskoro joj je 'gospodar' zabranio da se gleda u ogledala, da se šminka, terao je da oblači staru odeću i jede beli luk. Ubedio je da su za sve krivi njen ego i sujeta. Kao rezultat svega, stvari su opet krenule nabolje. Kendis se zaposlila u uglednok kancelariji za komunikacije i finansije i tamo ostvarivala dobra poznanstva. Dobra, ali distancirana. I tako je funkcionisalo do prvih prihoda. Dve trećine svojih primanja koja su godišnje iznosila oko 120.000 dolara morala je da daje njemu, a onda je i manipulisanje postalo ekstremno. Kendis nije bila u seksualnoj vezi s njim, a kad mu je priznala da oseća potrebu za muškarcem, Gomez je uveo nove metode.

Insistirao je da noću zove ljude sve dok ne svane zora. Tražio je od nje da ljudima čita religiozne tekstove i uverava ih da čitav dan nije ni sa kim razgovarala. Nekad bi obavila i po 200 poziva, i to je radila punih 16 godina.
"Bila sam iscrpljena. Nekad toliko da bih zaspala na radnom stolu. Doslovno sam se vukla okolo. Toliko mi je mozak bio ispran da mi nije padalo napamet da lažem, pa bih mu svaki put kad ne bih ispunila njegove zadatke to i priznala. Satima bi se drao na mene i vređao me. Govorio mi je da bih umrla da nemam njega, a ja sam bila uverena da je to istina", priča Kendis.

Ponavljanje je ključna metoda pranja mozgova, druga bitna je uskraćivanje sna, priča Kendis koja je tek posle 23 godine smogla snage i hrabrosti da se obrati drugom stručnjaku koji je uverio da se udalji od Gomeza. Javila se roditeljima koji su odmah došli po nju.

"Čekala sam ih sva prestravljena da se Gomez pojavi na vratima. Roditelji su mi konačno stigli, a kda sam ih ugledala dobila sam neverojatan osećaj sigurnosti", priseća se Kendis.
Odselila se kod njih, a posle nekoliko meseci uspela da se vrati u normalu. Njeni su roditelji sumnjali u metode tobožnjeg terapeuta, i nekoliko puta unajmljivali i privatnog detektiva, ali bez rezultata, a od toga nisu mogli da urade ništa više jer je njihova ćerka bila punoletna i samostalna osoba.

Otkriveno je da ne postoji terapeut imena Džozef Gomez, niti iko može da mu uđe u trag. Mnogi sad sumnjaju u istinitos njene priče, međutim Kendis čuva kutije s dokazima, koji uključuju između ostalog ogromne račune za telefon i pisma koja je slala majci. Svako je bilo identično. 'Draga mama. Živa i zdrava. Kendis.'
(Dejli mejl)