RUSE NE DONOSE RODE, A NEĆE NI SUROGAT MAJKE: Zbog brojnih zloupotreba menja se zakon

Državna duma razmatraće nacrt zakona o zabrani surogat majčinstva.

Imajući najpre pozitivne argumente u vidu, šefica Komiteta Državne dume za pitanja žena i dece Jelena Mizulina smatra da ne bi trebalo u potpunosti zabraniti surogat majčinstvo, već da je neophodno tu sferu usluga više kontrolisati i pravno regulisati. Stoga će 24. aprila u Državnoj dumi svi aspekti tog pitanja biti detaljno razmotreni.

U tom smislu navode se i negativni primeri iz prakse i brojne rupe u ruskom zakonodavstvu koji za sada postoje, a koje bi trebalo konkretnije definisati. Na primer, jedan od tih problema je i to što se dešava da kada se dete rodi, ni biološki roditelji iz nekog razloga ne žele da ga uzmu, a ni surogat majka, pa tako iz najbolje namere dolazi do velikog problema i dete ostaje siroče na teretu države.

Autor inicijative Anton Beljakov smatra da je nepostojanje državne kontrole u sferi tih usluga u Rusiji dovelo do prevelike komercijalizacije te usluge i čak do reproduktivnog turizma, kada parovi sa Zapada koriste usluge ruskih surogat majki. Međutim, šefica Centra za planiranje porodice i reprodukciju Jevgenija Balašova na konferenciji za štampu, koja je tim povodom održana u Moskvi, podvukla je da iako takozvani medicinski turizam jeste vrlo unosna delatnost, surogat majčinstvo nikako ne bi smelo da se posmatra kao deo te delatnosti.

Praktično u svim zemljama je zabranjena komercijalizacija te usluge, odnosno surogat majka ne sme da dobije ili traži novac za svoje usluge, već bi na taj korak trebalo da se odluči iz humanih razloga. Na primer, u Velikoj Britaniji surogat majka može da bude bliska rođaka jednog od bioloških roditelja. U onim državama gde je usluga surogat majčinstva pravno dozvoljena, postoji niz vrlo striktnih zakona, odnosno ograničenja. U nekim državama, kao što je na primer Holandija, zabranjeno je reklamirati i propagirati te usluge.

U nacrtu zakona, koji će razmatrati stručnjaci i široka javnost, a koji je pripremila ekspertska grupa Komiteta za pitanja žena i dece, takođe postoji član koji se odnosi na ograničenja metode surogat majčinstva, odnosno na zabranu komercijalizacije te usluge. Nacrt zakon predviđa da surogat majka može da postane samo bliska rođaka jednog od supružnika. Takav pristup automatski ukida mnoge nedoumice, da li žena pristaje da nosi trudnoću za druge ljude zbog novca, smatra Jelena Kudrjavceva, urednica naučne rubrike lista Ogonjok.

Oni koji zdušno zagovaraju metodu surogat majčinstva smatraju da se žene ne odlučuju na takav korak samo zbog novca, već najpre da bi pomogle. Bez obzira na humane pobude, ipak u praksi dolazi do problema, između ostalog jer dosadašnji zakon prvo surogat majci daje sva prava na novorođenče tokom 72 sata nakon porođaja. Tek kada se ona zvanično odrekne bebe koju je rodila, biološki roditelji mogu da ozvaniče svoje roditeljsko zvanje. Doduše, oni ne moraju da prolaze standardnu proceduru usvajanja, već mogu jednostavno kod matičara da registruju dete.

Pristalice surogat majčinstva navode nekoliko argumenata, a na prvom mestu je da se na taj način parovima koji fizički nisu u mogućnosti da iznesu trudnoću omogući da ipak dobiju dete. Zahvaljujući surogat majci, biološka majka- žena, koja nije mogla da iznese trudnoću, može da se ostvari u ulozi majke. Dalje, još jedan od argumenata je da dete rođeno na taj način genetski pripada svojim biološkim roditeljima i to omogućava da i zakonski tako bude tretirano. Možda najvažniji argument „za“ je to što se na taj način plod razvija u zdravom telu i to smanjuje šanse da dođe do nekakvih anomalija i prirodnog prekida trudnoće.

Postojeći ruski zakon kaže da surogat majka može da postane žena koja već ima minimum jedno dete i koja nema više od 35 godina. Takođe, neophodan uslov je da je fizički i psihički zdrava.

(Sputnjik Srbija)