JEZIVE PRIČE SA ELEKTRIČNE STOLICE SING SINGA: Neki su umirali sa osmehom, a neki u najgorim mukama

Zatvor Sing Sing bio je najčuvaniji i jedan od najstrašnijih na svetu. Ali priče koje su se dešavale u sobi sa električnom stolicom i oko nje, zaista su ulivale strah u kosti.

UMIRALI SA OSMEHOM NA LICU

Pet muškaraca osuđenih da umru u Sing Singu bili su odlučni da umru sa osmehom. To se desilo 1921. a dvojica su bili ubice, a preostala tri pomagači u jednom ubistvu. Na dan izvršenja prvi čovek je seo u stolicu i rekao: "Sada ćete videti kako nevin čovek umire. Umreću sa osmehom na licu. Da li vidite?". Nakon što je proglašen mrtvim, drugi čovek je uveden. On je bio šokiran od straha i nije imao poslednje reči. A onda je uveden treći zatvorenik, koji je imao status "imbecila" i koji je, takođe, izjavio da će umreti sa osmehom na licu. Četvrti čovek je ušao u sobu i rekao zdravo svima. Kada je poslednji elektrošok primenjen na njega, on je rekao "doviđenja". Poslednji zatvorenk je sedeo u svojoj ćeliji, a kada je došao na njega red počeo je da peva "O, kakva je devojka Meri" Na žalost, ovaj čovek je takođe smatran da je "mentalno retardiran", pa možda nije shvatao punu ozbiljnost situacije.

PRAVILI IM ŽURKE PRED EGZEKUCIJU

Godine 1925. je objavljeno da su američki zatvorenici izloženi mučenju na dan izvršena smrtne kazne. U Engleskoj, na primer, zatvorenici bi bili poslati u svoje ćelije, gde bi "ostajali na nogama dok čitava strašna stvar ne bude gotova." To nije bio slučaj u Sing Singu. Tamo je zatvorenicima bilo dozvoljeno da igraju i pevaju pre pogubljenja. Ponekad, oni bi pravili predstave ili ekstremne komedije. Iako možda izgleda jezivo postojalo je logično objašnjenje za ovakvo ponašanje - s obzirom da je zakon određivao da se egzekucija mora izvršiti mnogi bi samo o tome razmišljali, pa bi zabave bilo način da skrenu misli i u neku ruku božji dar.

DALA JE POSLEDNJI POKLON SINU, A ONDA JE SELA

Ana Antonio je 1934. godine dala svom sinu jabuku, a to je bio i njen poslednji poklon sinu. Bilo joj je dozvoljeno da provede nekoliko sati sa detetom, pre nego što ga je poljubila za rastanak. Anina glava je bila obrijana, a ona je dovedena do električne stolice. Kada je izgovorila svoje molitve, bila je bila vezana za sedište i kaciga je postavljena na glavu. Nekoliko trenutaka kasnije, ona je bila mrtva. Nekoliko svedoka se onesvestilo, a sveštenik se prekrstio, jasno uznemiren zbog iskušenja. Ona je bila četvrta žena koja je završila u stolici Sing Singa ali ne i poslednja. Osuđena je na smrt zbog ubistva muža a dvojica koje je unajmila da to izvrše ubijeni su odmah nakon nje.

ZATVORENIK KOJI JE PROKOCKAO ŠANSU DA IZBEGNE STOLICU

Optužen za ubistvo, Đovani Feraro osuđen je da umre na električnoj stolici u 1919. godini. On se nadao da će guverner promeniti njegovu kaznu u doživotnu nakon što je saznao da je još jedan osuđeni ubica upravo dobio sličnu zamenu. Ali pošto se to nije dešavalo, Feraro je podivljao od besa. On je napao tri stražara nožem. Dvojica muškaraca su teško ranjena, a Feraro je pokušao bekstvo. On je savladan, a guverner je saznao za ovaj napad. On je trebalo tog dana sasluša Feraru, ali je to odbio nakon vesti on njegovom ponašanju. Kada je Feraro pogubljenj, na videlo je isplivala vest da je guvener imao nameru da poštedi njegov život i pošalje ga na doživotnu.

DŽELATIMA TROVALI HRANU I POKUŠAVALI DA IH LINČUJU

Džon V. Hulbert je bio dželat u Sing Singu od 1913. do 1926. godine. Tokom vremena koje je provodeo tamo, primio brojne pretnje smrću. Pre jedne specijalne egzekucije, njegova hrana je bila otrovana a Hulbert maltene nije bio u stanju da radi svoj posao. Drugi put, on je otputovao u Omahu da tamo uvede električnu stolicu. Presrela ga je besna rulja i skoro linčovala. On je na kraju napustio svoj posao, jer se "umorio da ubija ljude." Inače, nadgledao je ukupno 140 pogubljenja u Sing Singu. Zanimljivo je da je 1929. Hulbert pronađen mrtav u svom domu. Imao je ranu od metka u stomaku i jedan u glavi. Policija je zaključila da se radilo o samoubistvu.

GOMILA LJUDI JE HTELA DA BUDU EGZEKUTORI I DOBRO SU PLAĆANI

Uprkos što je bilo opasno biti egzekutor u Sing Singu, bilo je 85 prijava za tu poziciju dva dana nakon što se saznalo da je Džon Hulbert podneo ostavku. Bilo je različitih razloga zbog kojih su ljudi hteli da budu egzekutori, ali je glavni bio što je svako mogao da postane to za jedan dan. Na poziciji je postojala osnovna plata, plus bonus plate na dane pogubljenja. Iznos je mogao da izađe i preko 400 dolara dnevno, što je bilo dosta novca u 1926. godini.

TREBALO JE DA BUDE HUMANIJA OD VEŠANJA, ALI...

Električna stolica je prvobitno korišćena kao humanija metode za ubistvo nekoga. A čak je i sam Tomas Edison radio na usavršavanju. Trebalo je da bude efikasnija i manje bolna nego vešanje, ali sve već u početku pokazala kao mučnija. Godine 1926. kapelan u Sing Singu prepričao je izveštaj o pogubljenju na eksperimentalnoj električnoj stolici krajem 18 veka godine. Osuđeni je bio vezan za stolicu, a kapa od poliranog mesinga mu je stavljena na glavu. U ustim nije imao ništa. Kada je uključen prekidač, zatvorenik je vrisnuo. Njegovo grčenje je bilo toliko jako da je jedna traka preko ruke pukla. Ali on je bio još uvek živ, pa je dobio i drugi udarac. Opet je vrištao i tresao se, a sveštenik je molio egzekutora da reši ovog čoveka mizerije. Guverner, koji je bio prisutan, ustao je sa svog sedišta i pritisnuo osigurač da bi obezbedio neprestanu struju. Bilo je potrebno 8 minuta da zatvorenik umre.

(Liverse)