Nemačka startap firma Majn Grundajnkomen od 2014. godine daje 1.000 evra mesečno kao deo društvenog eksperimenta o osnovnom mesečnom prihodu.

Novac dobija 85 ljudi, uključujući oko desetoro dece. Osnivač firme Mihael Bomejer veruje u ideju o osnovnom mesečnom prihodu, koji bi svi dobijali.

"Zahvaljujući mom prvom startapu imam redovne prihode, a život mi je postao kreativniji i srećniji. Zato sam želeo da pokrenem društveni eksperiment", rekao je 31-godišnjak.
Ovaj Nemac je prikupio i donacije oi 55.000 ljudi putem crovdfunding modela. Ljudi koji će dobijati 1.000 evra mesečno odabrani su nasumično, u prenosu uživo. Jedan od njih je petogodišnji Miko iz Berlina.

"'Svi bolje spavamo, a niko se nije ulenjio", rekla je njegova majka. Mikina porodica prvi put je uspela da ode na odmor.

"Bez svakodnevnog pritiska postajete kreativniji", rekla je jedna od dobitnica, Valeri Rup, koja je uz brigu o detetu počela da radi kao dekorater.
Drugi dobitnici su napuštali poslove na kojima su zarađivali samo da se prehrane, kako bi postali učitelji, lečili se od hronične bolesti, odvikavali od alkohola, plaćali studije deci...

"To je poklon, ali i podsticaj za promene", objašnjava Astrid Lobejer, koja je novac iskoristila za studiranje posebne terapeutske tehnike.

Bomejerov eksperiment fascinirao je društvene mreže i pokenuo raspravu o osnovnom mesečnom prihodu u Nemačkoj. Nemački parlament je 2009. odbio peticiju za uvođenje osnovnog mesečnog prihoda koju je potpisalo 50.000 ljudi. Protivnici veruju da bi takav prihod promenio čovekov odnos prema radu, neki ga nazivaju 'nagradom za lenjost'.

Veliki sindikati odbili su ideju, nazvavši je 'liberalnim trojanskim konjem' koji bi 'povećao nejednakost'.
Ipak, oko 40 odsto javnosti još uvek misli da je to dobra ideja.