MERKELOVA POSLE SASTANKA SA PUTINOM: Sankcije Rusiji ostaju do primene sporazuma iz Minska

Ruski predsednik Vladimir Putin je saopštio da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o pripremi za samit G20, Siriji i Ukrajini. Putin je izjavio da je Rusija spremna da pruži sve što je potrebno da pomogne Nemačkoj kao domaćinu G20.

Što se tiče uticaja na američke izbore, on smatra da su to "ničim ne potvrđene glasine koje se koriste u unutar političkoj borbi".

Kancelarka Nemačke Angela Merkel je izjavila da su razgovori sa Putinom intenzivni, da je Rusija konstruktivni partner. Merkelova je dodala da se nada da će sankcije Rusiji biti ukinute, ali samo pri realizaciji Minskog sporazuma.

Situacija u Ukrajini izaziva ozbiljnu zabrinutost i zbog toga se sa Merkelovom nalazi u stalnom kontaktu, rekao je on i dodao da će se rad u "normandijskom formatu" o Ukrajini nastaviti, Moskva i Berlin se zalažu za nedvosmislenu realizaciju Minskog sporazuma.

Nedavno dizanje u vazduh misije OEBS-a u Donbasu naneće štetu rešavanju krize i odvesti ka eskalaciji, smatra ruski predsednik i traži nepristrasnu istragu.

„Donbas od Ukrajine niko nije odvajao, to same rade ukrajinske vlasti uz pomoć blokade“, rekao je Putin.

Što se tiče sopstvenosti preduzeća u Donbasu, „tamo niko ništa ni od koga nije otimao, tamo je uvedena privremena spoljna uprava“.

Merkelova je dodala da na pregovorima sa Putinom izjavila da podržava primirje u Siriji i da je spremna da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorizma.

Od 2014. godine odnosi dveju zemalja su zategnutiji, a bileteralni sastanci su postali retkost.

Putin smatra da najbolji uticaj na Asada ima sirijski narod, dok je "naš zadatak da stvorimo uslove za konsolidaciju društva i političku saradnju strana u sukobu".

Po mišljenju ruskog predsednika, režim prekida vatre u Siriji treba da bude čvršći, o čemu se pregovara u Astani.
Merkelova je dodala da na pregovorima sa Putinom izjavila da podržava primirje u Siriji i da je spremna da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorizma. Od 2014. godine odnosi dveju zemalja su zategnutiji, a bileteralni sastanci su postali retkost.

Šta kažu analitičari

"Nemačka je vodeća sila u Evropi i ona obezbeđuje da Evropa kao takva opstane. Prema ruskom tumačenju, takva Evropa slabi poziciju Rusije zbog čega ona uzvraća udarac", rekao je Janis Sarts, direktor NATO Strateškog komunikacijskog centra za izuzetnost za Frankfurter algemajne cajtung.

To je, kako je dodao još jedan od razloga zbog kojeg Nemačka ne želi da dozvoli da Rusija, nakon Krima, anektira još neke teritorije.

Kancelarkina poruka trebalo bi da bude jasna, očekuje Gernot Erler, opunomoćenik nemačke vlade za Rusiju.

"Neprihvatljivo je mešanje u stvari druge zemlje na takav način - ilegalnim metodama kao što su prisluškivanje ili hakerski napadi. Mislim da je rusko rukovodstvo svesno šta bi značilo za nemačko-ruske odnose, ako bi takve metode preduzelo ili podržalo", rekao je on.

Nemačka pridaje veliki značaj odnosima s Rusijom. Pred kancelarkin polazak u Rusiju, portparol nemačke vlade Štefen Zajbert rekao je da vlada teži tome da "uključi Rusiju u donošenje konstruktivnih rešenja".

Da je to prioritet upravo u teškim vremenima, tvrdi i stručnjak za Rusiju Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). On podseća da Angela Merkel nije jedina koja putuje u Rusiju.

"Ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel već je boravio tamo, a planira da ode i predsednik Nemačke. Čini mi se da trenutno postoji inicijativa da se uspostave razgovori sa ruskom stranom", kaže on.

Na ruskom dnevnom redu je, međutim, najviši cilj povećanje spoljnopolitičkog značaja zemlje. Rusija je od "slabog upravljača krizom", postala "aktivni dizajner" međunarodnih konflikata, smatra Sabine Fišer iz berlinske fondacije Nauka i politika (SWP).

To se, kaže, pokazuje, kako u Siriji, tako i u Ukrajini. Za nemačku vladu su "dve važne teme koje opterećuju odnose", pre svega nezakonita aneksija Krima i destabilizacija na istoku Ukrajine, kaže portparol Štefen Zajbert.

Kako bi povećala uticaj u Evropi i demonstrirala međunarodnu moć, Moskva je svesno iskoristila krize ili čak izazvala sukobe, dodaje Sabine Fišer i ističe da se zbog toga EU nalazi pred velikim izazovima.

"Evropska unija ne može da se upusti u novu podelu Evrope koja bi bila po želji Rusije, bez podrivanja sopstvenih normi i vrednosti, kao i rizikovanja dalje nestabilnosti sa svojim susedima. Takođe, nezakonito i nehumano ponašanje Rusije u konfliktnim regionima, ne može se tolerisati", kaže ona.

Za Nemačku i EU biće teško da se ponovo uključe u konstruktivan dijalog s Rusijom, navodi Fišerova i dodaje da bi Berlin i Brisel trebalo da se koncentrišu na to da se konfliktni menadžment vodi na lokalnom nivou, kao i da se humanitarnim aktivnostima ublaže patnje ljudi.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: