Čovek živi, umre, telo odlazi u zemlju, gde se raspadne - ali postoje i tela koja tvrdoglavo odbijaju da se raspadnu iako nisu balsamovana niti na bilo koji drugi način sačuvana. Da li je to čudo, naučna misterija ili vešta obmana?

1. Sveta Betina Zita

Svi su je cenili jer je bila veoma lepa dama i draga osoba koju su svi voleli. Umrla je 1272, a od njene smrti napravljen je pravi kult. Njeno telo je ekshumirano posle 300 godina - kad je i otkriveno da se nije raspalo. Još je izloženo u bazilici San Frediano u Italiji. Lice joj nije u najboljem stanju jer se osušilo, ali izgleda prilično dobro za nekog ko je mrtav već 700 godina.

dasi-dorzo-itigilov.jpg
Printscreen BuddhistPeople 

2. Daši-Dorzo Itigilov

On je bio budistički lama koji je došao iz Rusije. Godine 1927. zamolio je druge lame da ga pripreme za pogreb. Seo je u lotosov položaj i preminuto za vreme meditacije. Zakopan je u tom položaju, a kad mu je telo iskopano posle nekoliko godina, kako je tražio, napisano je da je u stanju "kao da je umro pre 36 sati".

doncela.jpg
Wikimedia Commons 

3. Dončela (devica)

Pre otprilike 500 godina, 15-godišnju devojčicu iz naroda Inka u planinama ubio je udarac odvaljenog kamena u glavu. Njeno telo je okrušeno ritualnim predmetima i ostavljeno na planini. Ponovo je otkriveno 1999. Zovu je Dončela (la doncella), to jest devica.

sin-dzuej.jpg
Wikimedia Commons 

4. Sin Džuej

Dama Sin Džuej bila je supruga kineskog plemića u vreme dinastije Han. Živela je ekstravagantno za to doba, jela je mnogo mesa, a premalo se kretala jer nije morala da radi. Bila je morbidno gojazna i umrla je od infarkta 163. godine pre nove ere. Kad je ekshumirana 1971, koža joj je još bila meka, a zglobovi savitjivi. Naučnici ne znaju kako se očuvala 2.000 godina jer nije balsamovana.

sveta-katarina-labur.jpg
Wikimedia Commons 

5. Sveta Katarina Labur

Francuska katolička kaluđerica koja je 1830. objavila da joj se ukazala Bogorodica, razgovarala s njom i dozvolila da joj stavi ruke u krilo. Priča se brzo raširila, pa su hiljade katolika počele da nose medaljone u čast njene vizije. Sahranjena je 1876, a ekshumirana 1933. u okviru beatifikacije, pa se ispostavilo da je savršeno očuvano, a zglobovi su joj bili pokretni. Telo je još izloženo u Parizu, jedino su lažne njene ruke sklopljene u molitvi. Prave ruke su odsečene i pokopane odvojeno u znak sećanja na to da su dodirnule Bogorodičino krilo.

(Mental Floss)