KAIRO - Svrgnuti egipatski predsednik Hosni Mubarak (84), u utorak veče prebačen je u bolnicu posle srčanog udara, klinički je mrtav, saznaje iz bolničkih izvora agencija Rojters.

Vest da je Mubarak klinički mrtav prenela je i državna agencija Mena.

Hosni Mubarak osuđen je na kaznu doživotnog zatvora, posle desetomesečnog procesa, 2. juna 2012. godine.

Iako ga je na kraju sud njegove zemlje proglasio krivim zbog brojnih žrtava koje su stradale tokom masovnih protesta koji su i doveli do njegovog odstupanja sa mesta predsednika, Mubarak, četvrti predsednik Egipta od rušenja monarhije u toj zemlji polovinom 20. veka, ranije je, godinama, od oktobra 1981. do februara 2011. bio neprikosnoveni lider Egipta, i jedan od presudnih faktora stabilnosti Bliskog istoka.

Čak i nakon što mu je sud izrekao kaznu doživotnog zatvora, ispred zdanja suda je masa nezadovoljnika protestovala, razočara ishodom suđenja, a usledilo je gađanje kamenicama policije koja je obezbeđivala sudnicu.

Poslednjih meseci Mubarak je držan u posebnom apartmanu u jednoj kairskoj bolnici. Lekari koji su ga lečili naglašavali su da je u lošem stanju, i da je oslabio, pošto je odbijao hranu, kao i da je patio od depresije.

Po izricanju presude Muslimanska braća su pozvalo na masovne proteste, nezadovoljno težinom kazne.

Ubrzo potom nacionalna televizija Egipta kao i drugi tamošnji mediji javili su da je Mumbaraku pozlilo tokom vožnje, u helikopteru koji ga je prevozio do zatvorske bolnice. Pojedini mediji objavili su da je doživeo srčani udar.

Danima potom mediji su javljali da je njegovo stanje veoma loše i da povremeno gubi svest.

Mubarak se na čelu Egipta, najmnogoljudnije i najistaknutije arapske zemlje, nalazio 30 godina, a podneo je ostavku na taj položaj, 11. februara 2011. pod pritiskom javnosti, masovnih nemira, u sklopu događaja koji su zahvatili brojne arapske zemlje i koji su naknadno nazvani "Arapsko proleće".

Izdanak relativno skromne porodice, sin inspektora u Ministarstvu pravde, rođen 4. maja 1928. diplomirao je na Vojnoj akademiji u Kairu 1949. a potom i na Vazduhoplovnoj akademiji, da bi zatim izvesno vreme boravio na specijalizaciji u Sovjetskom Savezu.

Na čelo Vazduhoplovne akademije svoje zemlje dospeo je 1966. da bi ga tadašnji predsednik Anvar el Sadat 1972. imenovao za zapovednika egipatske avijacije.

Važio je i ranije za odličnog pilota i stručnjaka u toj oblasti, i često se navodi da se posebno istakao tokom trećeg izraelsko-egipatskog rata 1973.

Sadat ga potom imenuje za maršala vazduhoplovstva a 1975. Mubarak postao je potpredsednik Egipta. Navodno je i ranije pokazao poseban dar za diplomatske aktivnosti tokom bliskoistočnog mirovnog procesa. Tokom 1974. i 1975. Izrael i Egipat potpisali su niz posebnih sporazuma o prekidu vatre i otpočinjanju priprema za mirovne pregovore u Kemp Dejvidu 1978.

Mubarak se docnije isticao tokom diplomatskih inicijativa i u sporu Maroka, Alžira i Mauritanije oko Zapadne Sahare. Reč je o teritoriji negdašnje Španske Sahare, oko koje postoje suprotstavaljeni interesi okolnih zemalja, pri čemu je Alžir pomagao pokret za suverenost Polisario, a Muritanija je postupno svoj deo "kolača" prepustila Maroku.

U suštini, u spoljnoj politici, Mubarak je nastavio liniju koju je započeo Sadat i koja se temeljila na miru sa Izraelom, što dalje znači na uklapanju u jasnu liniju politike SAD na Bliskom istoku.

Na neki način on je tokom tri decenije predstavljao američki oslonac na tom prostoru. Pri tome treba imati u vidu ogroman znacaj koji mnogoljudni Egipat ima među Arapima, kao i u svetu islama uopšte.

Vašington mu je, ipak, posle masovnih nemira 2011. "okrenuo leđa" i prepustio ga sudbini.

Marta 2003. Mubarak je Sjedinjene Države upozoravao kakve će biti posledice invazije na Irak, rečima da "strahuje da će taj rat imati ogromne posledice i voditi rastu terorizma".

"Kad se rat završi moguće je da će biti na stotinu Bin Ladena, a ne samo jedan", rekao je tada Mubarak.

Koliko se zna, Mubarak je preživeo najmanje šest pokušaja atentata, među kojima je najpoznatiji onaj iz juna 1995. u Adis Abebi, Etiopija. Blindirani "mercedes" zaštitio ga je tada od "kalašnjikova".

Neuspeli atentat izveli su islamski ekstremisti. Mubarak se spasao zahvaljujići blindiranom vozilu koje je koristio na nagovor bliskog saradnika Omara Sulejmana, iako su ga domaćini ubeđivali da nema bezbednosnog rizika.

U Egiptu su masovni nemiri, po uzoru na one u Tunisu započeli 25. januara 2011. a već 1. februara broj demonstranata dostigao je million. Deset dana potom 11. februara 2011. Mubarak se povukao sa vlasti, napustivši Kairo sa celokupnom porodicom, iako je prethodnog dana u televizijskom obraćanju naglasio da će ostati na vlasti do kraja petog mandata u septembu, ali da se neće kandidovati na narednim izborima. Suđenje Mubaraku započelo je u Kairu 3. avgusta 2011. na osnovu optužbi za umešanost u ubistvo oko 850 demonstranata tokom protesta koji su u Egiptu trajali od 25. januara do 11. februara.

Mubarak je unesen u sudnicu u bolničkom krevetu, a tokom suđenja nalazio se u čeličnom kavezu.

Od svrgavanja on se sve vreme nalazio u bolnici, prvo u Šarm el Šeiku, potom u Kairu.

Sve vreme je odbacivao kao neosnovane optužbe koje su ga teretile za saučesništvo u ubijanju demonstranata prilikom prošlogodišnje pobune.

Na kaznu doživotnog zatvora osuđen je 2. juna 2012.