Vulkani su jedan od najsmrtonosnijih prirodnih fenomena, naročito ako se ima u vidu da ne morate da se nalazite u njihovoj blizini da biste snosili posledice. Pojedine erupcije bile su toliko intenzivne da su uticale na celu planetu.

Mon Pele, 1902.

Reč je o vulkanu koji se nalazi na francuskom ostrvu Martinik između Karipskog mora i Atlantskog okeana. Od posledica erupcije nastradalo je 30.000 ljudi. Za manje od jednog minuta nakon eksplozije, vreo gas temperature skoro 1.500 stepeni Celzijusovih spustio se na gradić Sen Pjer. Visoke temperature dovele su vodu u obližnjem jezeru do tačke ključanja.

Krakatau, 1883.

Malo ostrvo u Indoneziji vulkanskog porekla raznela je snažna erupcija, koja je ostala upamćena kao jedna od najpoznatijih eksplozija svih vremena. Njena jačina bila je ekvivalentna eksploziji 200 megatona TNT-a. Erupcija je prouzrokovala nastanak cunamija visine 30 metara, koji je pogodio 165 obližnjih sela. Vrtlog vrelog gasa i usijanog kamenja vinuo se 24 kilometra u atmosferu, zamračivši Zemlju. Globalna temperatura spustila se za 16 stepeni i vratila u prethodno stanje tek nakon pet godina. U nesreći je nastradalo oko 36.000 ljudi.

Vulkan Tambora, 1815.

Stratovulkan na ostrvu Sumbava u Indoneziji postao je poznat po erupciji koja je izazvala takve klimatske anomalije da je 1816. godina nazvana “godinom bez leta”. Veliki slojevi magme, akumulirani u vulkanskoj kupi, doslovno su odleteli u vazduh, a erupcija je bila 10 puta snažnija od erupcije vulkana Krakatau. Vreo gas i užarene stene leteli su 40 kilometara u visinu, drastično menjajući vremenske prilike, pa je tako između ostalog sneg padao u junu. Zbog poremećaja u ciklusu rasta biljaka usevi su propali i zavladala je glad velikih razmera. Erupcija Tambora odnela je oko 90.000 života.

Uajnaputina, 1600.

Vulkan u Peruu usmrtio je dva miliona ljudi. Debeli slojevi vulkanskog pepela zatrpali su 10 obližnjih sela, ali najveći broj ljudi nastradao je 14.000 kilometara dalje – u Rusiji. Te godine zemlju je zadesila najveća glad u njenoj istoriji, a zima je bila najhladnija u poslednjih 600 godina. Nestala je trećina ruske populacije.

Laki, 1873.

Erupcija vulkana na Islandu odnela je nekoliko miliona života. Trajala je čak osam meseci, a oblaci vrelog gasa vinuli su se 24 kilometra u atmosferu, stvarajući toksičnu izmaglicu fluorovodonika i sumpor-dioksida koja je usmrtila četvrtinu islandske populacije i hiljade ljudi širom Evrope. Izmaglica je bila toliko gusta da je obustavila plovidbu brodova, a naredna zima u Severnoj Americi bila je najhladnija u istoriji.

(Business Insider)