Rumunija je ostala advokat proširenja EU jer ta zajednica donosi mir, stabilnost i napredak. Proces za ulazak je rigorozan i spremni smo da podelimo svoja iskustva, kaže Teodor Meleškanu, ministar spoljnih poslova Rumunije

Rumunija neće priznati Kosovo jer je nezavisnost proglašena bez poštovanja međunarodnog prava, a Srbiju ćemo na svaki način podržati na putu ulaska u Evropsku uniju, kaže u intervjuu za Kurir Teodor Meleškanu, ministar spoljnih poslova Rumunije.

U vladi premijera Sorina Grindeanua ste ministar spoljnih poslova, što je treći put da ste na funkciji šefa rumunske diplomatije. Koliko je situacija danas drugačija nego u ranijim mandatima (1992-1996. i 2014)?
- U toku mog prvog mandata Rumunija je bila u procesu tranzicije na tržišnu ekonomiju i napravljeni su prvi koraci ka vraćanju vrednosti evroatlantskih zemalja. Bilo je vreme za duboke reforme, pa i u rumunskoj diplomatiji. U 2017. situacija je zrelija posle 10 godina članstva u EU i 13 u NATO. Spoljna politika u 2017. je razgranata, složena, ali naši pravci ostaju isti kao na početku procesa. Angažovali smo se u modernizaciji Rumunije, kao i u smanjenju jaza u konkurentnosti sa ekonomskim partnerima.

Koji su vaši prioriteti kao ministra spoljnih poslova u odnosima sa svetom, ali i zemljama u okruženju, posebno sa Srbijom?
- Razvoj i bezbednost mogu se ostvariti jedino uz čvrste veze sa susedima. Naš strateški cilj je podržavanje razvoja susednih država. Ulažemo napore za podržavanje država zapadnog Balkana, prvenstveno Srbije, zemlje za koju smo posebno vezani i s kojom imamo mnogo zajedničkog. Priprema za predsedavanje Savetom EU 2019. prioritet je za Rumuniju. Naši susedi biće jedna od najvažnijih tema u tom periodu. S partnerima u regionu želimo još bolje ekonomske odnose, a posebno sa Srbijom, s kojom imamo veoma dobru saradnju. Rumunija će nastaviti da podržava integraciju zemalja s Balkana u EU i pružićemo Srbiji asistenciju u procesu pregovora. Lično želim dinamizaciju regionalne saradnje - ne samo bilateralne već i trilateralne i kvadrilateralne odnose.

Rumunija i Srbija imaju dobre odnose, ali da li postoji mogućnost da politička i ekonomska saradnja budu još bolje?
- Naše dve zemlje imaju obavezu da sačuvaju i pojačaju odlične istorijske bilateralne odnose i tradicionalno prijateljstvo u raznim oblastima. Prekogranična saradnja je domen od suštinskog značaja, a prikupljanjem sredstava iz evropskih fondova možemo stimulisati procese u našim zemljama. Suštinsku ulogu u svemu mogu da odigraju rumunska manjina u Srbiji i srpska u Rumuniji - mogu biti most komunikacije. Poboljšan je poslovni okvir u Srbiji, pa je rumunska spoljna trgovina u odnosima sa Srbijom porasla u 2016, ali je povećan i uvoz iz Srbije. Ukupan obim ekonomske razmene prošle godine, prema našim podacima, bio je 1,1 milijardu evra. U energetici Srbija bi mogla da postane ključni partner Rumunije.

Rumunija je jedna od zemalja koje podržavaju integraciju Srbije u EU.
- Rumunija aktivno podržava evrointegracije Srbije jer smo zainteresovani da susedna i prijateljska država postane članica EU. Rumunija je ostala advokat proširenja EU jer ta zajednica donosi mir, stabilnost i napredak. Kao zemlja s kratkom istorijom u EU, ove godine je deset godina od ulaska, razumemo intenzivne i teške napore neophodne za ovaj državni projekat i reforme koje donose korist za sve građane. Proces za ulazak je rigorozan u svojim uslovima i spremni smo da podelimo naša iskustva.

Najavljena je izgradnja auto-puta Pančevo-Vršac-Temišvar. Koliko bi takva saobraćajnica poboljšala saradnju naše dve zemlje?
- Iz naše perspektive, svaki projekat za povezivanje infrastrukture između Rumunije i Srbije imaće pozitivan učinak na našu ekonomsku saradnju, ali i privlačenje stranih partnera zainteresovanih za ulaganje u našem regionu. Ovaj projekat predstavlja konkretan način približavanja građana i nadamo se da će biti završen što pre.

Rumunija je jedna od članica EU koja ne priznaje Kosovo. Da li će nova vlada ostati na tom kursu?
- Ovo pitanje ima dva aspekta: kad je reč o priznanju Kosova, naš stav je opravdan zbog činjenice da je samoproglašena nezavisnost ostvarena bez prisustva obe strane i nekog ugovora. To znači da jedan od osnovnih principa međunarodnog prava nije ostvaren. To je glavni razlog što će naš stav o Kosovu ostati isti. Drugi aspekt političkih dešavanja je da je stabilnost u regionu zapadnog Balkana osetljiva i delikatna stvar i imamo dužnost da brinemo o stabilnosti i bezbednosti regiona. Iz ove perspektive, na nivou EU postoji neutralan stav prema statusu Kosova, koji je koncentrisan na približavanje Prištine EU radi svih građana bez obzira na nacionalnu pripadnost, kao i dijalog Beograda i Prištine.

Nacionalne manjine
POTREBNA VEĆA PRAVA ZA RUMUNE U SRBIJI

U jednom trenutku pojavili su se problemi u odnosima naše dve zemlje zbog statusa rumunske manjine u Srbiji, ali i položaja Rumunske pravoslavne crkve. Da li i koliko ti problemi opterećuju saradnju?
- Rumunija pažljivo prati u kojoj meri građani koji pripadaju rumunskoj manjini u susednim državama imaju sva legitimna prava. Ljudska prava nacionalnih manjina su obavezna za sve koji žele u EU. Naši napori su dali rezultate - uvedeni su časovi na rumunskom jeziku sa elementima nacionalne srpske kulture u istočnoj Srbiji, tamo gde ranije nije bila priznata rumunska manjina, štampani su udžbenici na rumunskom...
Naravno, postoji još dosta stvari koje treba poboljšati u obrazovnom sistemu, ali i pristupu religiji i medijima na maternjem jeziku, kao i predstavljanju na političkom nivou. Mi želimo da rumunska manjina u Srbiji ima ista prava kao sve manjine u Rumuniji, uključujući i srpsku.



Razgovarao Andrija Ivanović