Osveta je stara kao i čovečanstvo, pa se spominje i u najstarijem skupu zakona na svetu, Hamurabijev zakonik, gde je zabeležen koncept "oko za oko".

I dok mnogi smatraju da je osveta najbolja kad se posluži hladna, postoje situacije gde su ljudi jednostavno pukli od zla i strahota i svetili se zločincima.

Američki vojnici pobili naciste u Dahau

Dahau je bio jedan u nizu koncentracionih logora u nacističkoj Njemačkoj, gde je na najbrutalnije načine ubijeno više od 30.000 ljudi. Logor je 1945. oslobodila američka 45. pedašijska divizija, a vojnici su izgubili kontrolu kad su otkrili hiljade leševa pored logora. Pohvatali su sve esesovce koje su zatelkli u blizini i pobili ih. Nekim oslobođenim zatvorenicima su dali puške da bi mučili esesovce, a incident je završio po svim novinama zato što je i tada to bio ratni zločin. Međutim, počinitelji nikad nisu procesuirani jer su svi dokumenti bili tako dobro sakriveni da su svetlost dana ugledali tek početkom novog milenijuma.

Dvoboj koji je obeležio Ameriku

Aleksandar Hamilton i Aron Ber nekad su bili vođe američke revolucije i borbe za samostalnost, ali nisu podnosili jedan drugog. Ber je bio uveren da je zbog Hamiltona izgubio na izborima za američkog predsjednika 1801. godine, a kada se potonji upleo u izbore za guvernera Njujorka, Ber nije više mogao da ga trpi. Izazvao ga je na dvoboj. Godinama su se dogovarali oko datuma, a kad su se suočili 1804, Ber je ubio Hamiltona.

Osveta slepca

Enriko Dandolo, 42. mlečanski dužd, oslepeo je tokom posete Vizantiji 1171. godine. Legenda kaže da je osleplje po navodu cara Manojla I Komnena, ali istoričari kažu da to nije tačno. Bilo kako bilo, Enriko je želeo da se osveti Vizantiji, a u Četvrtom krstaškom ratu ukazala mu se prilika. Uspeo je da se nametne vođama krstaškog pohoda i nekako ih ubedio da pomognu sinu bačenog vizantijskog cara Isaka II da se vrati na presto. To je dovelo do pada Carigrada 13. aprila 1204. i uspostavljanja novog Latinskog carstva na teritoriji nekadašnej vizantije. Krstaši su pobili desetine hiljada ljudi i praktično uništili Carigrad.

Jevrejski osvetnici

Nakam, kako se zvala jedna grupa Jevreja koja je uspela da preživi holokaust, svetila se ubicama svog naroda tako što je lovila i ubijala naciste. Najveći uspeh bila im je akcija trovanja hleba za nemačke ratne zarobljenike u američkim logorima. Od trovanja je umrlo više od 400 esesovaca.

Osvetnički pohod sestara Treng

Trek i Ni Treng bile su obične mlade žene koje su u prvom veku živele u selu u Vijetnamu. U vreme kad su odrasle selo je bilo pod vlašću Kine. Trekin muž poveo je pobunu protiv njih, ali uhvaćen je, ubijen, a ona je silovana. Legenda kaže da su sestre, koje su trenirale kung fu, okupile vojsku od 80.000 žena i na kraju se osvetile kineskim okupatorima.

Verski rat kralja Šarla IX

Verski ratovi u 16. veku u Francuskoj bili su izuzetno brutalni, a Šarl IX predvodio je sukob katolika i francuskih protestanata hugenota. Šarlovi podanici ubili su nekoliko vođa hugenota tokom mirovnih pregovora u Parizu, a onda je usledio strašan masakr hugenota, u kom su pobijene desetine hiljada ljudi.

Keltska kraljica Budika protiv Rima

Živela je u vreme kad je Rimsko carstvo počelo osvajačke pohode na Britaniju. Posle ubistva njenog supruga, kralja Prasutaga, koji je bio nezavisni rimski saveznik, Rim je anektirao njegove teritorije. Rimski vojnici su Budiku izbičevali, a dve ćerke joj silovali. Godine 60. ili 61 Budika je povela pobunu protiv Rimljana. Osvojila je i spalila nekoliko rimskih gradova u Britaniji, a pretpostavlja se da je tada ubijeno oko 80.000 ljudi.

Dante Aligijeri

Kad se Republika Firenca podelila zbog pape Bonifacija VIII, Dante Aliigjeri, jedan od lokalnih političkih moćnika, zapucao je za Rim da bi agitovao protiv pape. Bonifacije je uzvratio tako što je pozvao Dantea da odsedne u Vatikanu kao gost, a dok je pisac tamo boravio, papa je organizovao državni udar u Firenci i pogubio sve članove tamošnje vlade koji su mu se protivili. Tad su pobijeni mnogi Danteovi prijatelji. Bonifacije je zatim prognao Dantea iz Rima, a pisac ga je u svojoj "Božanstvenoj komediji" zauzvrat smestio u osmi krug pakla.

Pjer Piko, pravi grof Monte Kristo


Roman "Grof Monte Kristo" Aleksandra Dime ima svetsku slavu, ali malo ljudi zna da je radnja romana zasnovana na stvarnom događaju iz života Pjera Pikoa. Piko je živeo početkom 19. veka u velikoj kući na francuskoj rivijeri, imao je prelepu i bogatu partnerku, a trojica njegovih bliskih prijatelja bila su zelena od zavisti. Lažno su ga optužili da je špijun, pa je uhapšen i bačen u zatvor, gde se zaista sprijateljio s jednim zatvorenikom, koji mu je ostavio veliko nasledstvo. Kad je izašao iz zatvora, krenuo je u osvetnički pohod - u roku od 10 godina dvojica su misteriozno umrla. Najpakleniju osvetu spremio je bivšem najboljem prijatelju Lupjanu. Nagovorio je njegovu ćerku da se uda za kriminalca, pa je uredio da ga uhapse. Lupjanovljeva ćerka navodno je umrla od šoka, ali Piko se tek zagrevao. Uništio je Lupjenove poslobe, uhapsio mu sina i konačno ga izbo na smrt.

(AllDay)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) SILA 15 EPIZODA: Vatreni Pinokio - Smrt za džihadiste, TOS-1 BM Buratino