(VIDEO) OD VIKINGA DO TERORISTA: Top 10 šokantnih činjenica o narkoticima i istoriji ratovanja

Ako pažljivije pogledate istoriju ratovanja, primetićete da je sukob uvek blisko povezan s drogama, koje su korišćene u razne svrhe. Neki ratovi vodili su se zbog droga, ali su one većinom korišćene da bi promenile mentalno stanje vojnika, od kojih se često zahtevalo da čine zastrašujuća dela.

10. Vikinzi su postajali divlji pod uticajem čarobnih gljiva

Ipak, prava je istina da je njihova moć dolazila od halucinogene gljive Amanite. U dovoljno velikim količinama, ova gljiva je mogla da omogući vikinzima da čine nadprirodne i neljudske stvari. Bili su poznati po tome što su se borili u divljem besnilu i s nadljudskom snagom. Bez sumnje su bili uvereni da im je gljive poslao sam Odin kako bi im dao snagu.

9. Zulu ratnici su pobedili Britance pomoću kanabisa i biljnog čaja

Dana 22. januara 1879. britanske snage su se prvi put sudarile sa Zulu ratnicima kod Isandlvane. Britanska arogancija nedostatkom vatrene moći kod suparnika i navodnog neznanja taktike rezultirala je neugodnim porazom. Zului su uspeli da se odupru takozvanom "udri i beži" taktikon da bi izolovali britanske straže, kao i sofisticiranom tehnikom opkoljavanja zvanu "bikovi rogovi", što je sve doprinelo porazu Britanaca.

Zului su uz to imali na raspolaganju i kombinaciju psihologije i farmakopeje koja im je omogućila neuništivu hrabrost i izdržljivost. Zulu sangoma (vrač) poveo bi ratnike u ritual pre bitke, tražeći pomoć natprirodnih sila. Odabrane biljke izazvale bi povraćanje da bi se ratnici pročistili i ujedinili u jednu silu.

Usledile bi i druge pripreme, poput biljke intelezi koja se koristila za teranje zlih duhova. Posebno pripremljeno pivo davalo im je gotovo nadljudsku zaštitu od vatre, dok se daga, južnoafrička vrsta kanabisa, pušila, inhalirala, ili pila kao čaj da bi se pojačalo verovanje u sopstvene borbene sposobnosti.

8. Britanski Opijumski ratovi su im dali Hong Kong

Godine 1781. britanska Istočnoindijska kompanija započela je s ilegalnom prodajom opijuma u Kini. Pošiljke droge predavane su kineskim preprodavačima u skrivenim uvalama uzduž obale. Kineske vlasti nisu odobravale, ali im je trebalo gotovo 50 godina da stvarno pokušaju to i da spreče. Tako su 1838. počeli sa pogubljenjima kineskih preprodavača na kopnu, a onda su zaustavljali britanske brodove i zaplenili njihov teret.

Britanci su poslali svoju mornaricu, što je rezultiralo Prvim (1839.-1842.) i Drugim (1856.-1860.) opijumskim ratom. Nadmoćna britanska mornarička tehnologija parnih brodova i kvalitetnije vatrene moći je s lakoćom nadmašila kineske džunke. Poraženi, Kinezi su morali da predaju kontrolu nad svojim trgovačkim lukama. Britanska trgovina opijumom se nastavila, a strancima je bilo omogućeno da se slobodno kreću Kinom.

Uza sve to, Britanci su uspeli da preuzmu Hong Kong u sklopu Nankinškog sporazuma iz 1842.

7. Amfetamini su pojačavali borbenost tokom Drugog svetskog rata

Oružane snage su delile amfetamine šakom i kapom tokom Drugog svetskog rata. Amfetamini su pojačavali budnost, dobro raspoloženje i umanjivali osećaj gladi. Na prvi pogled, bili su savršeni za borbene uslove, ali imali su i strašne nuspojave – zavisnost, ludu hrabrost, i pojačanu agresivnost (ponekad do stadijuma psihoze).

Amerikanci i Britanci snabdevali su svoju vojsku s amfetaminskim Benzedrinom, dok su Nemci preferirali Pervitin (kristalni met u boci), koji im je davao natprirodnu snagu i umanjivao osećaj bola. Navodno ga je uzimao i Romel, a prodavao se i u prodavnicama.

Ali upravo su Japanci ti koji su razvili kristaln met, još 1919. godine. Nazvali su ga Filopon, a koristio se i među civilima, i među oružanim snagama tokom Drugog svetskog rata. Fabrički radnici i kamikaze piloti dobijali su velike količine.

6. Doktori koji su diktatorima delili drogu

Dok su se nacisti borili na spidu, Hitler je primao svoju dnevnu dozu narkotika i životinjskih ekstrakata od doktora Teodora Morela.

On bi Hitleru dao dr. Kusterove tablete protiv nadimanja, koje su sadržale tragove strihnina. Uz to je dobijao i barbiturate, glukozu, ekstrakt svinjske jetre i tablete od bikovih testisa. Učinak je bio toliko dobar da je Morel ušao u Hitlerov krug najužih saradnika.

Ipak 1941. Hitler se ozbiljno razboleo i trebalo mu je nešto jače. Morel se okrenuo narkoticima, davao je Fireru opijat eukodal, što je farmaceutski rođak heroina. Od eukodala bi Hitler postao euforičan, ali to mu još uvek nije bilo dovoljno. Nakon što je 1944. preživeo pokušaj atentata, za ublažavanje bolova dobijao je kapi kokaina. Hitler je postao zavisnik, te je Morel uskoro počeo da mu daje doze dva puta dnevno.

Hitler je sveukupno dobijao 74 različite vrste lekova i droga, a Morel nije snabdevao samo njega, već i važne nemačke industrijalce, kao i Musolinija.

5. Spidbol i Spejs šatl

Za vreme Korejskog rata američka vojska je dobijala amfetamin za budnost, baš kao i tokom Drugog svetskog rata. Ali neki preduzimljiviji vojnici su ga mešali sa lokalno nabavljenim heroinom da bi napravili spidbol. Nije se radilo ni o kakvoj novoj drogi, jer su već plivači i trkači s kraja Viktorijanskog doba koristili kombinaciju kokaina i heroina da bi ilegalno pojačali svoje fizičke sposobnosti, ali je ovo bio prvi put da je spidbol korišćen u ratu.

U Kambodži su pripadnici mirovnih snaga UN-a napravili koktel po imenu Spejs Šatl. Pravio se tako što bi se destilovalo pola kile marihuane šest nedelja u alkoholu dobrog kvaliteta. Rezultat bi bila tečnost koja je imala ukus sličan konjaku. Pila se s Koka-kolom.

4. LSD kao nesmrtonosni sprej

Tokom Hladnog rata SAD su bile zabrinute da SSSR razvija LSD u obliku spreja. Mediji su dodatno raširili strah, nazivajući to "ludim gasom", i "psihohemikalijama" koje bi mogli potpuno da imobilizuju američko stanovništvo i vojsku.

Eksperimentisalo se na zdravim vojnicima. LSD se stavljao na žurkama u koktele, kao i u zalihe vode određenih baza. Neki nisu ispoljavali nikakav efekat, dok su drugi vojnici potpuno pali pod uticaj. Euforiju bi često sledila uništavajuća depresija. Uskoro se odustalo od LSD-a i meskalina kao potencijalnih bojnih otrova.

3. Polja maka u Avganistanu

Tokom 80-tih, Avganistan i njegova trgovina drogom bili su u fokusu i SSSR-a i SAD-a. Od 1979. Rusi su poslali preko 100.000 vojnika da pomognu prosovjetskom režimu u borbi protiv mudžahedina, koje su, s druge strane, pomagale SAD. Kako je rat trajao, Amerikanci su brinuli da će Sovjeti preplaviti SAD heroinom. U međuvremenu su sovjetski vojnici toliko zavoleli drogu da su menjali svoje oružje za heroin kod mudžahedinskih dilera.

Kada su se Sovjeti povukli iz Avganistana 1989., u njemu je i dalje vladao građanski rat, a mudžahedini su postali talibani, sada američki neprijatelji. Talibani su smanjili proizvodnju opijuma za 95 odsto, ali je američka invazija 2001. ponovo vratila narko bosove na vlast, a samim tim i droge.

Poručnik Kristofer Gakstater detaljno je opisao kako je njegovom 2. vodu bilo strogo zabranjen ulazak u polja maka. Paljenje, trovanje ili preoravanje tih polja nije bilo dozvoljeno.

2. Čeličenje dece vojnika

Nema ništa strašnije od iskorišćavanja dece – posebno u svrhu rata. Da bi im se što lakše isprali mozgovi često su se koristile droge, i to da bi bili pokorniji, smanjil njihove inhibicije i da ih navuku na supstancu i ljude koji istu daju. Procenjuje se da u više od 25 država postoji preko 250.000 dece vojnika. Neki imaju i nepunih sedam godina.

Amfetamini se koriste da bi se deci povećala hrabrost i uklonila emotivnost. Dečak vojnik iz Sijera Leonea ispričao je da su ga nahranili belim prahom pomešanim s pirinčem da bi se osećao nepobedivo. Jednom kad deca postanu zavisna, droge se koriste kao nagrada za dobru borbu.

1. Trgovina drogom u Islamskoj državi

ID koristi drogu na razne načine. Koriste kaptagon, vrstu amfetamina, da bi poboljšali svoje borbene karakteristike, ali ga i prodaju da bi se finansirali.

Ali, iako nema dokaza da ID prodaje droge u vrednosti od milijardu dolara, postoje sumnje da određene količine droge, poput hašiša iz Maroka, ipak završavaju u Evropi.

(globalcir.com)