Da su tabloidi postojali u 18. veku sigurno bi poludeli za porodicom ruskog seljaka Fjodora Vasiljeva, jer je njegova prva supruga (čije je ime nepoznato), navodno rodila najviše dece na svetu!

Prema podacima lokalnog manastira, koji su se zatim slali vladi u Moskvu, gospođa Vasiljev rodila je između 1725. i 1765. godine čak 16 pari blizanaca, sedam "setova" trojka i četiri puta četvorke! Preživela je dakle ukupno 27 porođaja i rodila čak 69 dece!

"To zvuči fantastično. Mislim, 69 dece? Dajte, molim vas!", komentar je Džejmsa Segarsa, direktora Odela za reproduktivnu nauku i istraživanje ženskog zdravlja na fakultetu "Džons Hopkins".

Postavlja se pitanje postoje li ograničenja kad je reč o tome koliko dece žena može prirodnim putem začeti i roditi? Savremena nauka tvrdi da je, bar u teoriji, brojka veća nego što biste ikad pomislili. Matematički gledano, lako je moguće izneti 27 trudnoća tokom 40 godina. Pogotovo ako uzmete u obzir da trudnoće s trojkama i četvorkama obično traju kraće od devet meseci.

To bi značilo da je tokom 40 godina, gospođa Vasiljev njih čak 18 provela u drugom stanju, što je manje od polovine vremena. Da li je to ostvarivo u stvarnosti, sasvim je druga priča.

Predugo plodno razdoblje

Za početak, je li uspela biti plodna tokom tolikog razdoblja? Žene dobijaju prvu menstruaciju sa 15 godina (zanemarite koliko se to danas pomerilo, pričamo o 18. veku), a ovuliraju dokle god imaju dovoljnu zalihu jajnih ćelija, koje obično nestaju oko 51. godine.

"I pre 50. rođendana, njihova plodnost opada, te je šansa za začećem, po cikusu, kod 45-godišnjakinje tek jedan posto mesečno", tvrdi profesorka sa Stanforda, Valeri Bejker.

Kako žene stare, kvalitet i kvanitet jajnih ćelija se smanjuje. Tako se, kako se žena bliži menopauzi, povećava mogućnost abnormalnosti hromozoma, te mnoge ovakve trudnoće završavaju spontanim pobačajem, kojeg žene često i nisu svesne da se dogodio.

"Mnoge žene ne zatrudne nakon 42 ili 44 godine starosti, iako ćete povremeno čuti za trudnice u kasnim 40-ima", kaže Segars.

Takođe, što je više trudnoća žena iznela, to je manja šansa za novim začećem, jer višestruki porođaji deluju na žensku polnu anatomiju.

A ako je gospođa Vasiljev bila pobornica dojenja, što je vrlo verovatno ako uzmemo u obzir da je živela na selu, njeno telo nije ovuliralo kao inače. Ova biološka metoda kontracepcije (iako nije potpuno sigurna), dodatno bi joj otežala sva ta brojna začeća koja je navodno doživela rađajući svoje silne potomke.

Fjodor i njegova supruga su dakle morali imati neverovatnu sreću (ili nesreću, zavisi kako gledate), da im se svaki put iznova "zalomi" trudnoća i to čak i kad su bili 50-godišnjaci.

Biološki sat ima puno smisla, ako gledamo s evolucijske perspektive, budući da je trudnoća i porođaj težak "zadatak" koji s godinama ženama sve teže pada.

"Priroda želi da uvede ograničenja. Trudnoća je najteže fizičko iskustvo kroz koje žensko telo može proći", kaže Bejker.

Porođaji nekada i danas

Težina porođaja je ono pri čemu se realno javljaju najveće sumnje u tolike trudnoćekoje je navodno preživela gospođa Vasiljev, pogotovo ako uzmemo u obzir da su se one odvijale pre skoro 300 godina i to još na selu u Rusiji.

Čak i u najrazvijenijim narodima, gde je carski rez svakodnevna mogućnost, smrtnost pri porođaju nije izumrla. U Ujedinjenom Kraljevstvu i danas, na svakih 100.000 porođaja, osam žena umre zbog problema vezanih za trudnoću, pokazali su najnoviji podaci Svetske banke. U međuvremenu, u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, Sijera Leoneu, na 100.000 porođaja, umre 1.100 žena.

Šansa da je gospođa Vasiljev preživela 27 porođaja stoga je vrlo mala.

"U prošlosti je svaka trudnoća predstavljala rizik za život majke", napominje Segars.

S tim da ne treba zanemariti ni da se kod višestrukih trudnoća povećavaju šanse za razvoj smrtonosnih komplikacija, poput krvarenja. Dalje, šansa da je toliko puta iznela višestruke trudnoće je gotovo neverovatna. Naime, reč je o izuzetno retkim začećima, a da su se ona ponovila toliko puta zvuči astronomski.

"Da je rodila samo 16 pari blizanaca, ja bih bio u šoku", kaže Džonaton Tili s Northeastern falukteta, koji proučava matične ćečije i njihovo korišćenje kod neplodnosti i u ženskom zdravlju.

Još jedan razlog za sumnju je i činjenica da je prema Vasiljevoj priči čak 67 od 69 dece preživelo rano detinjstvo, a u 18. veku je smrtnost među decom bila velika čak i kad je bila reč o jednom detetu, koje je rođeno potpuno zdravo i u terminu.

"Sve i da danas četiri puta rodite četvorke, nisam siguran da bi svi preživeli", dodaje Segars.

Konačno, tu je i pitanje koje se sigurno nameće svima, a pogotovo ženama. Koja žena bi to željela proći?

"Pomislite samo koliko je to stresno i naporno", kaže Bejker.

Kako bilo, priča iz Rusije o gospođi Vasiljev beleži još i ovo - umrla je kada joj je bilo 76 godina i upisana je u Ginisovu knjigu rekorda.

Fjodor Vasiljev je navodno imao još jednu ženu sa kojom je imao 18 dece - 6 pari blizanaca i dva "seta" trojki. Njegova priča prvi put je objavljena u izdanju "The Gentleman's Magazine" iz 1783. godine.

(Kurir.rs/Express.hr)

Foto: Youtube printscreen