(VIDEO) POČINJE KINESKI NAPAD NA SAD: Ali glavno oružje nisu rakete

"Juan za naftu" će u potpunosti promeniti monetarnu dinamiku globalnih energetskih tokova.

Ako se ovaj dogovor između Kine i Saudijaca dogodi – juan za naftu – to je još jedan korak bliže grobu za petrodolar, koji je dominirao globalnim finansijama od 1974. godine.

Da podsetimo, petrodolar slabi jer dolar gubi moć kao svetska rezervna valuta. Ovo je slično načinu na koji je funta postepeno padala tokom pada britanske imperije. Pad može potrajati dugo, ali ono što vidimo danas je još jedan korak u maršu smrti dolara.

Od 1974. godine, Saudijci su prihvatali plaćanje za skoro sav njihov izvoz nafte – svim zemljama – u dolarima. To je zbog sporazuma između Saudijske Arabije i SAD, koji datira iz vremena predsednika Niksona.

Počev od pre oko 15 godina, Kina je prestala da bude samodovoljna u nafti, i počela je da kupuje saudijsku naftu. Kao i svi kupci, Kina je morala da plati u dolarima. Čak i danas, Kina i dalje plaća Saudijsku naftu u američkim dolarima a ne juanom, što uznemiruje kineske lidere.

Od 2010. godine, Kina je udvostručila ukupan uvoz nafte. Kako navodi Bloomberg News, Kina je nadmašila SAD kao najveću svetsku naciju u uvozu nafte.

Kako Kina uvozi sve više i više nafte, ideja plaćanja te nafte u juanu umesto u dolarima postaje kritičnija. Kina ne želi da koristi dolare za kupovinu nafte. Dakle, Kina je počela da steže Saudijce oko valute u kojoj se sprovodi njihova trgovina naftom. Kina to radi tako što lagano smanjuje svoju kupovinu nafte iz Saudijske Arabije.

Trenutno, top tri dobavljača Kini su Rusija, Saudijska Arabija i zapadnoafrička država Angola. Podrška ova tri ključna dobavljača su kombinacija izvora u Iranu, Iraku i Omanu, što pomaže proširenju kineskog lanca snabdevanja naftom.

U poslednjih nekoliko godina, Kina se u kupovini nafte pomerila od Saudijaca, a ruski izvoz nafte je porastao od 5 odsto do 15 odsto.

Kina uvozi više nafte iz Rusije, Irana, Iraka i Omana; a manje od Saudijaca.

Saudijsko učešće u uvozu Kine je palo sa preko 25 odsto u 2008. godini, na ispod 15 odsto. U međuvremenu, saudijski konkurenti Rusija, Iran, Irak i Oman prodaju više nafte Kini.

Saudijci bi želeli da preokrenu ovaj trend opadanja u naftnoj trgovini sa Kinom. Međutim, ova vrsta velikih naftnih tokove nije slučajno dospela u vakuum.

Postoji dobar razlog zašto se ruska naftna prodaja Kini povećava. Trgovina i finansijske usluge su često usko povezani. Tokom proteklih nekoliko godina, Kina je produbila svoje trgovinske korene sa Rusijom – sada Kina plaća rusku naftu u juanu. Rusija, zauzvrat, koristi juan da kupi robu iz Kine.

Pored trgovine robom, u poslednjih šest meseci je Rusija formirala filijalu Banke Rusije u Pekingu. Odatle, Rusija može da koristi svoje kineske juane da kupi zlato na Šangajskoj berzi. Na neki način je kinesko-ruska naftna trgovina sada podržana "zlatnim standardom."

Gledajući unapred, Saudijska Arabija će se naći sve više i više isključena iz kineskog tržišta nafte, ako neće da prodaje naftu za juan. Ali da bi to uradili, Saudijci se moraju odmaknuti od američkog dolara – i od petrodolara – ako žele da Saudijska Arabija održi i poveća pristup kineskom tržištu nafte.

Znaćemo više o verovatnoći ovoga nakon Trampovog obilaska Bliskog Istoka.

Ako Saudijci počnu da prihvataju juan za naftu, petrodolar propada. "Juan za naftu" će u potpunosti promeniti monetarnu dinamiku globalnih energetskih tokova. Očekujemo da američki dolar značajno oslabi kada se ta vest probije.

Veći deo ovih "juan za naftu" vesti je javna informacija. Ipak, iz nekog čudnog razloga, postoji neki oblik slepila u zapadnoj politici i medijskim krugovima koji se odnose na implikacije "juana za naftu." Ideja je toliko “nenormalna“ da je mnogi politički lideri jednostavno ignorišu.

Ignorišu naveliko. Ali, mogli bismo se probuditi jednog jutra usred velike valutne krize, u kojoj vrednosti dolara padaju a cene nafte u dolarima skaču.

(Kurir.rs/dailyreckoning.com)