ISTORIJA CARSKE TROBOJKE: Zašto zastava Rusije izgleda baš ovako?

Belo-plavo-crvena trobojka se u Rusiji pojavila još u 18. veku, ali je prošla kroz mnoge faze pre nego što je postala državna zastava.

Postoji i „geografska” verzija. Naime, početkom 18. veka ruska država imala je tri istorijske oblasti, i svaka boja je simbolizovala jednu od njih: crvena Veliku Rusiju (zapadni deo sadašnje Rusije), bela Belu Rusiju (Belorusija) i plava Malu Rusiju (deo današnje Ukrajine). Zbog toga je, po ovoj verziji, Petar Prvi (vladao 1682-1725) iskoristio upravo te boje za svoj barjak.

Brodska zastava

Jedan od najvažnijih zadataka Petra Prvog bilo je formiranje ruske flote i izlazak na mora. Rusija nije imala izlazak na more kada je on počeo da vlada. Kako piše istoričar Georgij Vilinbahov, predsednik Heraldičkog saveta Rusije, Petar je koristio belo-plavo-crveni barjak još pre stvaranja pomorske flote, dok je plovio rekama na prvim ruskim brodovima.

Postoji verzija da je boje za zastavu car pozajmio od Holandije, tadašnje moćne pomorske sile, gde je Petar odlazio da se upozna sa načinom života u evropskim zemljama. Vilinbahov, međutim, ističe da je mladi car koristio trobojku još pre odlaska u Holandiju i iz toga izvodi zaključak da se Petar orijentisao upravo na ruske tradicije. Počev od njegove vladavine belo-plavo-crveni barjak se koristi kao zastava ruske flote. Pod tom zastavom su plovili trgovački brodovi Ruske imperije.

Jedna imperija, dve zastave

Za vreme Petrovih potomaka iz dinastije Romanov u Rusiji je nastupilo „dvovlašće” zastava. Belo-plavo-crvena zastava je bila trgovačka, a pored nje se koristila i crno-žuto-bela zastava koja se sada u žargonu zove „imperijalistička”. Aleksandar II (vladao 1855-1881) proglasio je tu zastavu nacionalnom. Crna i žuta boja su uzete sa grba Rusije, na kome je tada bio dvoglavi orao na zlatnoj pozadini, a bela je bila boja Georgija Pobedonosca, svetog pokrovitelja Rusije.

Heraldičar Vladimir Medvedev u razgovoru sa dopisnikom lista „Izvestiя” ističe da u Ruskoj imperiji nije postojala jedinstvena nacionalna zastava. Carevi često nisu bili istog mišljenja. Na primer, Aleksandar III (1881-1894) je ukinuo odluku Aleksandra II i naredio da se u svečanim prilikama koristi belo-plavo-crvena zastava. Nju je on tretirao kao „isključivo rusku”. Često su korišćene i jedna i druga. O praznicima je na državnim institucijama isticana „imperijalistička”, a na trgovačkim belo-plavo-crvena.

Vilinbahov piše da je ruska trgovačka zastava posebno dobila na značaju tokom 1840-ih, kada su učesnici panslavenskog kongresa (predstavnici slovenskih zemalja koje su se borile za nezavisnost) izabrali belu, plavu i crvenu boju kao simbole bliskosti sa Rusijom i jedinstva slovenskih naroda. Danas se te tri boje mogu videti na zastavama mnogih zemalja koje su već stekle nezavisnost. To su Češka, Slovačka, Srbija, Hrvatska i Slovenija.

Od crvene zastave do nacionalnih boja

Posle Oktobarske revolucije 1917. godine obe zastave iz carskog perioda su zabranjene. Umesto njih je uvedena crvena zastava sa srpom, čekićem i petokrakom – jedan od simbola sovjetske vlasti. Belo-plavo-crvenu trobojku su koristili emigranti koji nisu bili simpatizeri komunista. Upravo zbog toga je krajem 1980-ih i početkom 1990-ih trobojka postala simbol demokratskih protesta protiv sovjetske vlasti koja je tada odbrojavala svoje poslednje godine.

U novoj Rusiji je od 1991. godine belo-plavo-crvena zvanično postala državna zastava. I pored toga, na političkim mitinzima i danas se mogu videti crvena sovjetska zastava (nose je komunisti) i crno-žuto-bela „imperijalistička” (koriste je monarhisti i desničari). Periodično poslanici Liberalno-demokratske partije predlažu da se „imperijalistička” zastava proglasi državnom, argumentujući predlog time što su pod ovom zastavom održane „sjajne pobede”, ali njihova inicijativa zasada nije urodila plodom. Kako ističe heraldičar Vladimir Medvedev, belo-plavo-crvena je odavno prihvaćena kao državna zastava.

(Kurir.rs/Ruska reč)