Rusija ima toliko neobičnih i neobjašnjivih prirodnih lepota, da je teško sve ih nabrojati.

Jedno od takvih mesta je Kurška prevlaka koja se nalazi u blizini Kalinjingrada.

Reč je o 98 kilometara dugom, uskom peščanom pojasu koji odvaja Kurski zaliv od Baltičkog mora. Jednim svojim delom on se nalazi na teritoriji Rusije, a drugim na teritoriji Litvanije.


Širina prevlake varira — od 400 metara u Rusiji u blizini sela Lesnoja, do 3.800 metara severno od Nide u Litvaniji.

Formirana je pre 5.000 godina. Na Kurškoj prevlaci se nalaze najveće pokretne peščane dine u Evropi. Prosečna visina dina iznosi 35 metara, a pojedine dosežu visinu i od 60 metara.

Ono što je fascinantno kod Kurške prevlake, jeste činjenica da se na tako malom prostoru nalaze potpuno suprotni oblici prirode.

Od peščanih dina do četinarskih šuma, Kurška prevlaka kao da miri dva sveta.

Upravo u delu koji obiluje drvećem i bujnom vegetacijom nalazi se još jedan neobičan prizor.


Reč je o takozvanoj "Plešućoj šumi" koja se nalazi na 37. kilometru Kurške prevlake.

Naime, zasađena kao i svako drugo, stabla borova u Kurškom nacionalnom parku iz nepoznatog razloga počela su da se uvijaju pri rastu i formiraju raznolike oblike.

Mišljenja naučnika o ovoj pojavi su različita, ali najverovatnije je da su stabla počela da se krive pod uticajem takozvanih borovih gusenica. Zapravo, gusenice napadaju mladice i hrane se njihovim pupoljcima, a oštećeno drvo u svom rastu biva primorano da se oslanja na bočne pupoljke. Tako se stablo formira u iskrivljeni oblik.

Bez obzira na uzrok nastanka ove pojave, činjenica je da "plešuća šuma" privlači veliki broj radoznalih posetilaca.

Lokalno stanovništvo ima praksu da neobičnom drveću daje jednako neobična imena, a postoje i legende koje celu priču o Kurškoj prevlaci čine još privlačnijom.

Pored svega, zaposleni u nacionalnom parku se trude da strogo održavaju red i spreče štetu drveća. Prilika da se vidi "pijano drveće" - kako ga još nazivaju - dobija se samo uz specijalnu dozvolu. Takođe, najneobičnije drveće je ograđeno kako bi se sprečila šteta na njihovim stablima.

Od 2000. godine Kurška prevlaka je na UNESKO popisu svetske baštine.

(Kurir.rs/ Glas Moskve)

Foto: Printscreen/ Youtube