Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz sproveo je još jednu korenitu reformu, ovog puta kad je reč o budućem nasledniku na čelu arapske kraljevine.

Naime, novi arapski prestolonaslednik je Muhamed bin Salman, sin aktuelnog monarha Saudijske Arabije. Dugogodišnji dopisnik CNN-a sa Bliskog istoka kaže da je to značajno brža konsolidacija moći nego što je bilo ko očekivao.

"Saveznici i saradnici sada imaju jasne indicije ko je danas glavni u kraljevstvu, ali i ko će, potencijalno decenijama, upravljati Saudijskom Arabijom", rekao je Džon Defterios. Sa svega 29, Muhamed bin Salman postao je najmlađi ministar odbrane na svetu, a u međuvremenu je svoju domovinu gurnuo u brutalni rat sa Jemenom. Princ Muhamed je bio još tinejdžer kad je počeo da trguje akcijama i nekretninama, a kad bi naleteo na kakav problem, otac bi mu pomogao da sve reši bez puno muke.

Za razliku od svoje starije polubraće, MBS (kako ga zovu), nije se školovao u inostranstvu, nego je odlučio da ostane u Rijadu gde je pohađao King Saudi fakultet i diplomirao pravo. Kolege su ga smatrali ozbiljnim mladim muškarcem koji nije pušio, pio ni učestvovao u bahanalijama.

2011. godine, otac mu je postao zamenik prestolonaslednika, pa je osigurao Ministarstvo odbrane ogromnim budžetom i unosnim ugovorima o nabavci oružja. MBS, kao privatni savetnik, vodio je kraljevski dvor odlučnom rukom nakon što je njegov otac imenovan princem 2012. godine. Princ Muhamed je uvek bio uz oca koji svog miljenika nije ispuštao iz vida dok se penjao na lestvici hijerarhije.

Unutar saudijske religijske i poslovne elite postalo je nepisano pravilo da se do oca može doći jedino preko sina. Kritičari tvrde da je imao puno sreće, iako je moć, a ne novac, ono što mladog princa tera naprijed. Kad je Salman nasledio presto u januaru 2015. godine, već se u velikoj meri oslanjao na sina. 79-godišnji kralj navodno boluje od demencije i može se koncentrisati na nešto tek nekoliko sati dnevno.

Zato MBS ustvari upravlja kraljevstvom. A njegova se moć dramatično povećala u prvih nekoliko meseci Salmanove vladavine. Princ Muhamed je postavljen na mesto ministra odbrane, na čelo Aramkoa - nacionalne elektroprivredne kompanije, postao je šef novog moćnog državnog tela - Veća za ekonomiju i razvoj poslova - koje nadgleda sva ministarstva, i upravlja svim javnim fondovima.

MBS je bio zamenik prestolonasljednika, ali je osigurao nadmoć nad svojim rivalom Muhamedom bin Najefom - koji je bio glavni prestolonasljednik i ministar unutrašnjih poslova. S obzirom da nema živaca za birokratiju, MBS je ubrzo ostavio veliki trag zahtevajući da ministarstva svaki mesec dostavljaju podatke o svojoj uspešnosti, što je dosad nečuveno u provrednom sistemu koji je vođen nepotizmom i korupcijom. Njegovi iznenadni, nenajavljeni poseti ministarstvima, prilikom čega je zahtevao uvid u knjigovodstvo, postali su legendarni, pa su mladi Saudijci počeli bolje da rade.

"On je izrazito popularan među mladima. Naporno radi, planira ekonomske reforme i otvoren je prema njima. On razume mlade", izjavio je jedan poslovni čovek. A mišljenje mladih je itekako bitno, budući da je 70 odsto stanovništva mlađe od 30 godina, pa je visoka nezaposlenost (procenjuje se da je između 20 i 25 odsto). Ali zbog istog elana s kojim se bacio na ekonomske reforme, poveo je i Saudijsku Arabiju u gadan rat u susedni Jemen. Lansirao je vazdušnu kampanju protiv pobunjeničkih snaga Huta koje su isterale predsednika Abda Rabuha Mansura Hadija iz zemlje.

Decenije saudijskog opreza bačene su u vetar kad je MBS odlučio povesti zemlju u operaciju "Odlučujuća oluja". Verojatno mu se u danom trenutku to činilo kao dobra zamisao: mladi, ambiciozni sin starog kralja vodi narod u rat protiv pobunjenika u problematičnu zemlju na severu. A ako uzmemo u obzir činjenicu da pobunjenike podržava Iran, veliki neprijatelj Saudijske Arabije, to samo čitavu akciju čini puno privlačnijom.

Saudijska vojska je puna novog, milijardi dolara vrednog oružja, a MBS je poželeo da pokaže i svojim pristalicama i neprijateljima koliko vredi. Njegov plan je bila brza pobeda, kako bi potvrdio svoj status vojnog vođe i smestio se na isto mesto na lestvici na kojem se nalazi i njegov poznati deda - Ibn Saud, veliki ratnik i osnivač moderne Saudijske Arabije.

Ali MBS je sa druge strane ignorisao činjenicu da su Huti bili dobra zaštita od stvarne pretnje - Al Kaide na arapskom poluostrvu. Takođe je zaboravio da su uporni Huti neugodno porazili Saudijce u graničnom ratu nekoliko godina ranije. Tako ni ovaj rat nije bio brz i unapred dobijen, jer traje već dve godine, pa zbog njega najviše pate građani Jemena.

U intenzivnim vazdušnim napadima najviše je stradala infrastruktura zemlje, dok Huti i dalje kontrolišaju glavni grad i većinu severa zemlje. Nemačka obaveštajna služba u jednom dokumentu opisala ga je kao političkog kockara koji u destabiliše svet mini ratovima u Siriji i Jemenu. Vrlo neobičnom igrom slučaja, dokument je odmah procurio u medije, tako brzo da bi neko još mogao pomisliti da se to i htelo postići kako bi kritika Saudijskoj Arabiji stigla nezvaničnim putevima, a opet dovoljno snažno da se ne može ignorisati.

Muhamedu bin Salmanu to nije naštetilo. Saudijska Arabija ni ranije nije bila gadljiva na podršku terorizmu, a pritom i dalje direktno učestvuje u ratu u Jemenu, koji se krajnje neverovatno još uvek naziva građanskim. Muhamed bin Salman i dalje insistira na ekonomskom projektu diversifikacije ekonomije saudijske monarhije do 2030., tako da više ne zavisi i o nafti. Saudijska Arabija i dalje, iako možda i najvažniji saveznik Zapada na Bliskom istoku, na trenutke i oštro kritikuje američkog predsednika. A povremeno održava kontakte i sa Kremljom u trenucima kad posebno zaiskri sa Vašingtonom.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: AP