Politički stručnjak američkog portala za međunarodne odnose "Nešenel interest" Ted Galen Karpenter objavio je analizu trenutne situacije na Balkanu u kojoj je upozorio da bi kriza u regionu uskoro mogla da dostigne svoj vrhunac.

Jedan od problema koji nastaje kada se američke vlasti i mediji usresrede na ograničen broj tema u spoljnoj politici je činjenica da u tom trenutku može doći do opasnih preokreta u drugim područjima koja ostaju izvan fokusa.

Upravo takva situacija trenutno je na Balkanu, regionu koji je biio prioritet spoljne politike zapadnih država u devedesetima, ali ga je poslednjih godina

Zapad skoro potpuno zanemario. Dok su američki političari opsednuti Bliskim istokom, Severnom Korejom i detaljima veze Trampa i Rusije, napetosti na Balkanu sve su veće i postoji ozbiljna pretnja da će uskoro dostići svoj vrhunac, tvrdi Karpenter.

Poslednji zabrinjavajući događaj je pobeda ekstremnih frakcija na kosovskim izborima. Vođe ove frakcije, na čelu s Demokratskom strankom Kosova, su predsednik Hašim Tači i vođa zloglasne oslobodilačke vojske Kosova Ramuš Haradinaj.

Evropska unija i UN optužili su obojicu za brojne ratne zločine tokom rata za otcepljenje od Srbije u kasnim devedesetima. Tačijev pokret zauzeo je beskompromisni neprijateljski stav prema srpskoj manjini na severu Kosova.
Radikali su sprečili i dogovor o granici sa Crnom Gorom i svojataju veliki deo teritorija u toj državi, Srbiji i Makedoniji. Mnogi od njih žele da se Kosovo spoji s Albanijom i tako formiraju "Veliku Albaniju".

Susedne države sve više su uznemirene rastom militantnih grupa u Kosovu i Albaniji. Ranije ove godine srpska vlada je upozorila da bi svaki pokušaj Albanije da pripoji Kosovo mogao da dovede do rata.

Napetosti između Kosova i Srbije porasle su u poslednjih nekoliko meseci. Kosovske vlasti neprestano ometaju trgovinu između Srba na severu i same Srbije. Napetost je porasla u tolikoj meri da je američki senator Džon Mekejn, koji je dugo podržavao nezavisnost Kosova, molio vlasti da uspostave dijalog sa srpskom vladom jer je to "jedini način za osiguravanje napretka"

SAD i NATO saveznici neprekidno su, a ponekad i slepo podržavali politiku vođa Albanije i Kosova, a najistaknutiji primer bila je vojna intervencija 1999. za odvajanje Kosova od Srbije. NATO je nakon toga pasivno posmatrao kosovsko etničko čišćenje Srba i ostalih manjina, a zapadne vlasti su dopustile i uništavanja istorijskih hrišćanskih svetih mesta.

Američka vojna intervencija i politička i diplomatska podrška nezavisnosti Kosova bila je pogrešna iz mnogo razloga, zaključuje Karpenter. Ako su Sjedinjene Države smatrale da će ovakvo delovanje dovesti do mira i stabilnosti na Balkanu, jako su se prevarile.

Poziv za stvaranje „Velike Albanije“ izaziva ogromne probleme u susednim državama i postoji ozbiljna mogućnost izbijanja novog sukoba, a ako se to dogodi, SAD ne bi trebalo ponovo da se mešaju.

(Kurir.rs/index.hr) Foto: printscreen youtube

NE PROPUSTITEPlanetaŠOKANTNO UPOZORENJE EUROPOLA: Balkan ostaje meta džihadista i njihova glavna ruta
profimedia0277955923.jpg
NE PROPUSTITERegionNEMAČKA IMA PLAN ZA BALKAN: Evo kakvu strategiju priremaju za zemlje regiona
profimedia0277955923.jpg

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO: Kako bez kvalifikacija SNS kadar dobija direktorsku funkciju?