(FOTO, VIDEO) BIO JE MAJKA SVIH AERODROMA: Gradili ga da bude ponos Hitlerove Nemačke, danas je izbeglički logor

Napuštene zgrade burne prošlosti nisu retkost u glavnom gradu Nemačke, ali jedan betonski kompleks ipak je drugačiji od drugih. To je aerodrom Tempelhof, čija je glavna zgrada nekad bila jedna od najvećih zdanja u Evropi, a britanski arhitekta nazvao ga je "majkom svih aerodroma".

Tempelhof je bio domaćin probnim letovima prvim avionima u svetu, služio je kao zatvor za zarobljenike iz Drugog svetskog rata, a stanovnicima Zapadnog Berlina bio je prozor u svet tokom Hladnog rata. U ovom zdanju snimljeni su holivudski hitovi "Igre glade", "Bornova nadmoć" i "Most špijuna", a održane su i mnoge ilegalne rejv žurke. Zatvoren je 30. oktobra 2008. godine uprkos protestima.

Danas je pretvoren u veliki izbeglički logor, a nacisti su ga izgradili da bi zadivili posetioce prestonice Trećeg Rajha. Taj ponos Trećeg Rajha trebalo je da bude i Hitlerova pozornica za obraćanje masama, ali to se nije desilo.

Hitler je imao baš grandiozne planove za Tempelhof: želeo je da se tu smesti 100.000 ljudi tokom održavanja vojnih parada i avio-spektakala Luftvafea.

Gradili su ga od 1936-1941. tako da bude oličenje monumentalne ideje koja stoji iza nacističke arhitekture. Posao je poveren arhitekti Ernstu Zagebilu, koji je uveo brojne inovacije koje su drugi kasnije kopirali: posebni nivoi za putnike i prtljag itd. Da ne pričamo o pisti, koja omogućuje sletanje i poletanje u svim smerovima.

Od 1960. je glavni aerodrom Zapadnog Berlina bio i ostao Tegel, a Tempelhof je u sedamdesetima bio američka vojna baza. Danas su delovi monumentalnog aerodroma zapušteni, uključujući ogromnu dvoranu za odlaske i duge hodnike. Terminal iz nacističkog razdoblja izgrađen je na površini od gotovo 300.000 kvadratnih metara, uključujući hangare. Ali dok je većina eksterijera završena, unutrašnjost je ostala nedovršena.

Glavna zgrada Tempelhofa s velikom dvoranom duga je 1.230 metara i blago je zaobljena. Sa 284.000 kvadratnih metara (28,4 hektara) površine u osnovi, to je treća po širini zgrada na svetu - posle Pentagona i Palate naroda iz Čaušeskuovog doba.

Proglašen je zaštićenim spomenikom kulture, ali njegova veličina je kamen spoticanja u daljem razvoju Berlina. Zgrada je ogromna, pista dugačka, a to što je blizu centra znači samo da bi ljudima iznad glava fijukali avioni.

Na Tempelhofu nikada nisu izgrađeni vodopad, poslovne kancelarije i kontrolni toranj, a bili su u planu. Takođe nikada nije ispunjena Hitlerova želja da tamo bude sagrađen ogroman stadion koji bi mogao da primi milion ljudi. Ironično je da nacisti Temepelhof nikada nisu koristili kao zračnu luku, nego im je tijekom rata služio kao tvornica za izgradnju borbenih letjelica i oružja.

(Kurir.rs/Jutarnji.hr)

Foto: Profimedia