LIDERI EU IMAJU PLAN PROTIV TERORIZMA: Stvara se fond iz koga će se finansirati evropska odbrana

Lideri Evropske unije u Briselu najoštrije su danas osudili terorističke napade u Evropi i poručili da će novim merama i tešnjom saradnjom osujetiti udare ekstremizma i terorizma na Evropu, dok će izgradnjom evropske odbrane i angažovanjem gde god je pretnja izvan granica EU zaštiti građane i doprineti miru.

Oni su posebno ukazali na nužnost da se osujeti dolazak stranih terorista, isto kao i da se spreče ekstremisti koji stasavaju unutar EU.

Predsednik Evropskog saveta je takođe saopštio da su šefovi država ili vlada Unije odlučili da se od kompanija vlasnika društvenih mreža izdejstvuje uvođenje novih tehnologija kojima će se automatski prepoznavati i sprečavati širenje terorističkih štiva i poruka.

Tusk je rekao i da je "istorijskom odlukom" usvojeno stvaranje "Stalne evropske saradnje u odbrani" i u roku od tri meseca donesu opipljive mere za sprovođenje te odluke.

To znači, kako je objasnio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker da će iz posebnog fonda uložiti sredstva u razvoj i izgradnju jedinstvenih odbrambenih sistema Evropske unije kako bi se ujednačili standardi i tipovi naoružanja i izbeglo trošenje novca na uporednu proizvodnju istih tipova oružja.

Stvaranje "evropske odbrane", mada ne i posebne evropske armije, korak je na koji su se naročito Nemačka i Francuska odlučili pošto je zaključeno da nova vlada američkog predsednika Donalda Trampa više ne želi da automatski jamči za strategijsku bezbednost Evrope.

Vođi EU su napomenuli da odnosi sa prekoatlantskim saveznicima i "saradnja EU-NATO ostaju ključni za našu sveukupnu bezbednost, omogućavajući nam da uzvratimo na pretnje sajber, hibridnog rata i terorizma".

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je na početku sastanka vođa EU predočio da nevolje kojima se suočava Unija izazvane izlaskom Velike Britanije iz članstva, strahovanjima građana od nekontrolisane mondijalizacije, divlje imigracije, terorizma i nezaposlenosti, prete da dovedu do toga da će se populisti i ekstremističke snage približiti vlasti u zemljama Unije.

Tajani je upozorio da EU "više ne sme dozvoliti da tokovima migracija gospodare mreže krijumčara belog roblja" i rekao da je nužna daleko oštrija bitka protiv divlje imigracije i temeljita reforma prava na azil i solidarne raspodele onih koji traže azil među članicama EU.

Jer, kako je ukazao, od 2012. je dosad u Uniji azil zatražilo 3,5 miliona ljudi, a UN procenjuju da će idućih godina u proseku u EU stizati po još pola miliona azilanata, mahom iz Afrike južno od Sahare zbog širenja pustinje, gladi, terorizma, bede.

Tajani rešenje vidi u stvaranju mnogo jače kontrole granice, moćne granične straže i pomoći ugroženim afričkim zemljama da oporave privredu i otvore radna mesta, za šta bi moglo da se prikupi oko 44 milijardi evra.

Isto kao i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, čelnik EP je naglasio da se centri za migrante moraju uspostaviti na granicama zemalja Sahare i ocenio da je neophodno snažno pomoći i obučiti pograničnu policiju Libije da se stane na put krijumčarima i divljem prilivu migranata u Evropu.

Tajani je posebno upozorio da je terorizam naročito posle učestalih atentata islamskih ekstremista u Evropi postao najveća briga evropskih građana i zahtevao daleko usaglašenije korake policije, snaga bezbednosti članica EU, uz mnogo veća ovlašćenja i jačanje policije EU-Europol.

Vođi EU saslušaće predloge britanske premijerke Tereze Mej o merama i načinu kako je London zamislio pregovore o izlasku Velike Britanije iz članstva EU i potom razgovorima o sporazumu novim odnosima dve strane.

Velika pažnja će biti posvećena jačanju privrednog rasta i zapošljavanja u zemljama EU i, kako je ukazao i Tajani, građani više nikako ne žele da se evropske kompanije koje rade i s profitom izmeštaju izvan EU.

Cilj je da se postavi dosledna politika nove industrijalizacije i olakša pristup i ravnopravnost evropskim kompanijama na svetskim tržištima.

Evropska komisija je izračunala da bi samo dogradnjom jedinstvenog tržišta prodaje i prometa i robe preko interneta društveni proizvod u EU mogao porasti za 415 miliona evra godišnje i otvoriti 200.000 novih radnih mesta.

Vođe unije danas i sutra u Briselu treba da se dogovore o tome kako institucije i odnose među partnerima u EU preurediti tako građani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledica globalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, pogubnih klimatskih promena, nasrtaja islamskog ekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne imigracije i terorizma.

"Evropa koja štiti" je takođe ta koja podstiče privredni rast i zapošljavanje i to je ključno geslo s kojim je na samit EU došao francuski presednik Emanuel Makron koji je iznenađujuće brzo uspeo da se s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel dogovori o ponovnom pokretanju "nemačko-francuske osovine" u EU.

(Kurir.rs/Beta)

Foto AP