Časna sestra italijanskog porekla, koja se suprotstavila legendarnom odmetniku sa Divljeg zapada Biliju Kidu pomogla je da se osnuju škole i izgrade bolnice u Novom Meksiku.

Blandina Sigal takođe je bila zaštitnica stanovnika hispano porekla i američkih Indijanaca.

Priča o tome kako je nenaoružana časna sestra razoružala jednog od najopasnijih revolveraša sa Divljeg zapada potpuno je filmska. Tokom jedne od razbojničkih misija Bilijeve bande, u kojoj on nije učestvovao, jedan od njegovih najbližih saboraca je teško ranjen.

Nijedan doktor nije želeo da pomogne razbojniku, ali Blandina jeste! Čak i nakon što je pacijent priznao da su mu ruke "krvave do lakata", ova časna sestra je nastavila da neguje ranjenika sve dok ga, puna tri meseca kasnije, nije vratila na noge.

Kada se Bili Kid vratio u grad, nad onima koji su odbili da pruže pomoć njegovom prijatelju, rešio je da krene u krvavu osvetu.

I opet, niko nije smeo da izađe pred razbojnika... niko osim Blandine Sigal.

Nenaoružana 22-godišnja žena, priča kaže, stala je ispred Bilija Kida i rekla mu da odustane od svojih planova.

I tada se dogodilo čudo! Stojeći ispred njega, gledajući je pravo u oči, krvožedni i nemilosrdni Bili Kid je nevoljno odmahnuo rukom i povukao se.

Susret časne sestre sa odmetnikom sa Divljeg zapada predstavljen je u epizodi "Najbrža časna sestra na Zapadu" (The Fastest Nun in the West), serije "Dani Doline smrti" (Death Valley Days).

Ovo je jedna verzija susreta Sigalove sa Bilijem Kidom. Prema drugoj on je sa svojom bandom pokušao da opljačka kočiju u kojoj je bila Sigalova. Kada ju je video samo je podigao šešir i odjahao.

Prema još jednoj legendi ona je jednog odmetnika uspela da spase od linča

Kada nije raspravljala sa opasnim razbojnikom, Blandina Segale je radila kao predavač i socijalni radnik u Ohaju, Koloradu i Novom Mekisku. Istoričari tvrde da je Bili Kid gajio duboko poštovanje prema njoj i da je dvojac sklopio neku vrstu prijateljstva. Kada je 1881. godine Bili Kid bio uhapšen, Blandina ga je posetila u zatvoru.

Legenda o ovom opakom razbojniku, ikoni Divljeg zapada, kaže da je ubio više od 20 ljudi, mada se sada veruje da ih je bilo "samo" osam. Ubio ga je, prema najprihvaćenijoj verziji, šerif Pet Geret 1881. godine.

Nadbiskupija Rimokatoličke crkve u Santa Feu namerava da časnu sestra Blandina Sigal predloži da postane svetica, a komisija bi trebala da zaključak proslediti Vatikanu.

Kurir.rs/Dnevno.rs/Wikipedia

Foto: Tviter