OVAJ RAJ NA ZEMLJI TONE VELIKOM BRZINOM: Divnom ostrvu preti potpuni nestanak i uopšte nije jedino!

Ako zaista postoji još neko ko iskreno ne veruje u to da klimatske promene munjevito uništavaju život na našoj planeti, trebalo bi da poseti neku od brojnih okeanskih nacija kojima preti nestanak.

Još 1998. Sejšele je poharao El Ninjo koji je površinski sloj mora tako zagrejao da je uginulo 90 odsto korala u tom arhipelagu. Usledile su poplave i niz nevolja zbog kojih je stradalo ribarstvo i poljoprivreda, ekonomske grane na kojima počiva više od pola tamošnje ekonomije. El Ninjo je Sejšele udario i 2016. godine, zbog čega se površina te zemlje pod koralnim grebenima smanjila sa pređašnjih 50 na samo pet odsto.

I dok je El Ninjo katastrofalna prirodna pojava koja se pojavljuje svakih dve do sedam godina, kad El Ninjo udari sada, u vremenu klimatskih promena, on je koban jer promene pogoršava do ekstrema. Za merenje klimatskih promena i njihovih posledica na Sejšelima nije potrebna ni NASA niti okeanografski institut u Potsdamu niti bilo koja naučna ustanova.

"Ranije smo znali doslovno u dan kad će nam početi sezona kiša. Sada imamo suše kao nikad u istoriji", dodala je.

2010. godine su promećene strašne suše, a već tri godine kasnije snažne kiše prouzrokovale su klizanje tla u Point o Selu. Uništeni su putevi i drugainfrastruktura. Sejšelci su bili prisiljeni da golim rukama grade barijere od stena ne bi li sprečili more da im ispere plaže. Zato su im koralni grebeni pitanje preživljavanja. I nije to samo problem Sejšela. Zbog umiranja koralnih grebena već godinama je u panici čak i Australija. Prvo što se koralima događa jeste temperaturni udar sve toplijih površinskih morskih voda. Dolazi do nestanka alge zooksantelae koja čini 90 odsto izvora hrane za živa bića na koralnim grebenima.

Sledeći udar je povećanje nivoa kiselosti. Danas je nivo kiselosti okeana 30 odsto viši nego pre industrijskog uspona čovečanstva, a to onda znači da strada sav život u morima po Zemlji koji ima veze s kalcijumom.

Posle toga stiže nova nevolja; povećan nivo sedimenata u okeanima. To znači još i gore i brže rasprostiranje sedimenata i, konačno, potapanje celih ostrva, čak i država. Dok dođe red na velike i/ili bogate zemlje, Tuvalu, Nauru, Kiribati, Maldivi, Maršalska ostrva, Sejšeli i mnogi drugi odavno će već morati da se daju u bekstvo iz svojih domovina jer će ih sasvim potopiti more koje bi do 2100. trebalo da naraste i preko dva i po metra.

Prognozira se da će Bangladeš nestati u svom najvećem delu, čak i dolina Neretve, Holandije, obalna područja po celom svetu, delta Misisipija...

Kako ništa neće stati samo od sebe, samo otapanje Antarktika do 2500, što je budućnost naših potomaka, doprinelo bi 15 metara višim nivoima mora. Sejšeli su jedni od svedoka prvih naznaka takve budućnosti.

"Kad nam korali odumru, umrećemo i mi. Sve nam od njih zavisi", kazao je Savi Leblond, vođa projekta Programa zaštite ostrva Cerfa.

Ribe je sve manje, kao i morskih biljaka; korali zapravo pokrivaju manje od 0,1 odsto površine mora u svetu, a u njima se nalazi 25 odsto svetske morskog biodiverziteta.

Okeanske nacije su zato prve kojima preti umiranje od gladi, bolesti, prirodnih katastrofa i gubitak tla usled klimatskih promena. One su zato redovno i najžešće za konkretne mere borbe protiv klimatskih promena na svetskim konferencijama.

Za sve ovo vreme, Sejšeli se bore kako znaju i umeju. Pokušavaju da uzgajaju korale sopstvenim metodama, grade bedeme od stena i nadaju se da će svetske elite konačno pokleknuti pod onim što zahteva ogromna većina čovečanstva.

Kurir.rs/CNN
Foto: Profimedia