NEMA VIŠE LJUBAVI AMERIKE I KINE? Stručnjaci smatraju da odnosi dve sile opet idu nizbrdo

Donald Tramp je aprila dočekao Si Đinpinga u američkoj saveznoj državi Floridi, i predsednici SAD i Kine su se dogovorili o "akcionom planu od 100 dana" da bi ojačali ekonomske veze dve svetske sile, ali svega tri meseca kasnije ta kratka idila izgleda da je završena, ocenila je danas agencija Frans pres.

Stručnjak sa Instituta Brukings u Vašingtonu Evans Rivir smatra da Kina i SAD "dele stav da su na putu ostvarenja akcionog plana od 100 dana".

Džejk Parker, potpredsednik američko-kineskog poslovnog saveta, takođe smatra da su "rezultati plana od 100 dana prvi pozitivni znaci za suštinski napredak trgovinskih veza Kine i SAD". Parker je u izjavi Frans presu dodao da je ostalo da se "reše strukturna pitanja kao što su kineske restrikcije za strana ulaganja".

Tramp je tokom predizborne kampanje kritikovao "nelojalnu trgovinsku praksu" Kine optužujući je da manipuliše valutom.

Tramp je potom promenio stav i u maju je saopštio da je postignut sporazum o prodaji govedine i gasa Kini, u nadi da će se smanjiti ogroman trgovinski deficit SAD u trgovini s Kinom od 347 milijardi dolara 2016. godine.

Rezultati tog "akcionog plana od 100 dana" trebalo bi da budu glavna tema američko-kineskog ekonomskog foruma zakazanog 19. jula u Vašingtonu.

Ali, zbog niza pitanja - Severna Koreja, Južnokinesko more, Tajvan i ljudskih prava - stanje je "u crvenom" i dva svetska giganta "su veoma daleko jedan od drugog", rekao je Evans Rivir s Instituta Brukings u Vašingtonu.

Sjedinjene Države optužuju Kinu da baš i ne vrši pritisak na Severnu Koreju čii je ona najveći trgovinski partner, a razmena Kine s njom se u prvoj polovini ove godine još i povećala za 10,5 odsto.

Kada je 4. jula Pjongjang lansirao i interkontinentalnu raketu oživela su trvenja SAD-Kina i Donald Tramp je ponovio četvrtak u Parizu da je Peking "mogao da uradi i malo više". Kina međutim tvrdi da Sjedinjene Države treba da prestanu da održavaju vojne manevre s Južnom Korejom.

"Strpljenje SAD prema Kini nestaje, a posebno oslanjanje na Peking" u vezi sa Severnom Korejom, rekao je za AFP M. Rivir.

Taj stručnjak Instituta Brukings navodi kao dokaz američke sankcije, početkom jula, protiv kineske banke Dandong, optužene da je put za transakcije u korist preduzeća u vezi sa programom Severne Koreje za balističke rakete.

U tom kontekstu, prelet početkom jula američkih vojnih aviona iznad Južnog kineskog mora i prolazak jednog ratnog broda Sjedinjenih Američkih Država kraj ostrva pod kontrolom Pekinga, takođe podstakli napetost. Kina je to osudila kao "ozbiljnu političku i vojnu provokaciju".

Vašington je s druge strane ovog meseca odobrio prodaju oružja za 1,3 milijarde dolara Tajvanu, de fakto nezavisnom ostrvu koje Kina smatra svojim.

Kineska diplomatija je ove nedelje ponovila da "negativni faktori" bacaju senku na kinesko-američke odnose.

U bezi s ljudskim pravima - iako Trampova administracija ne izgleda da joj je to jedan od prioriteta kao u doba Obame - Stejt Department umnožava oštre izjave protiv Pekinga: kada se radi o slobodama Hong Konga, o represija protiv advokata ili o smrt u pritvoru dobitnika Nobelove nagrade za mir Liua Siaoboa.

Istina, priznaje Rivir, predsednik SAD nastavlja da "zasipa pohvalama" svog kineskog kolegu, ali to je da bi "ostavio otvorena vrata u slučaju promene stava" Pekinga prema Pjongjangu i da "pokušao da sačuva odnose SAD-Kina".

"Na neki način se završila naivnost Trampove administracije", konstatovao je on.

(Kurir.rs/Beta)

Foto Reuters