Kineski disident, nobelovac i pesnik Liju Sjaobo zaljubio se 1980., a njihova je ljubav preživela progon, zatvor, bolest pa i samu smrt.

Kada je Liju Sjaobo osuđen na 11 godina zatvora, otkrio je da su dve stvari nestale iz prepiske sa njegovom suprugom. Na njihovo zaprepašćenje, par je shvatio da su cenzori njihovih pisma iz njih izbacili delove u kojima su bile ljubavne pesme koje su poklanjali jedno drugom.

Možda su se komunističke vlasti bojale da će ljubav ojačati Lija, šalila se kasnije njegova supruga Liju Sja. Međutim, nema ničeg smešnog u uplitanju države u najintimnije delove njihovih života, kao ni u snažnojljubavi koja je prevazilazila sve prepreka.

Kada mu je u maju dijagnostikovan rak, dobitnik Nobelove postao je centar geopolitičke borbe zapadnih vlada s Kinom, koje su molile ovu komunističku državu da "pokaže malo ljudskosti", međutim Peking je optužio svet da se meša u njihove unutrašnje poslove.

"Najveća žrtva u čitavoj priči njegova supruga, koja je fizički i psihički uništena", kaže pisac Ji Du koji poznaje par decenijama.
Liju Sja nije nikada optužena za krivično delo, niti osuđena za to, ali je kineska politika nije puštala iz svojih kandži. Bila je potpunosti izolovana od spoljašnjeg sveta, kako bi je sprečili da govori o svom mužu.

"Sjaobo je izabrao svoj život i živeo onako kako je mislio da treba, ali za njegovu suprugu i prijatelje, cela stvar bila je mnogo drugačija" kaže njegov dugogodišnji prijatelj, Žan Filip Beja.

On objašnjava da je Sjaobo odabrao da radi, a da je Sja odabrala njega. Vlasti su joj se za to užasno osvetile, što je neoprostivo. Ona je bila službenica i pesnikinja amaterka kada su se upoznali sredinom 1980-ih.

Tada su oboje bili u braku, i postaju deo zajedničkog boemskog i intelektualnog kruga. Ju Ji, pisac biografije slavnog Kineza, opisao ga je kao velikog ženskaroša u to doba, koji bi našao vremena za malo "valjanja u senu" čak i vreme masovnih demonstracija u Pekingu u proljeće 1989.

Njegov brak se raspao kad je zatvoren zbog učešća u protestima na Tjenanmen trgu, a gotovo istovremeno s erazvela i Liju. Kad su se ponovno videli, zaljubili su se "do ušiju".

"Pronašao sam svu lepotu sveta u jednoj ženi", napisao je jednom, dok su njihovi prijatelji smtrali da su savršen par, jedna duša. Prihvativši okorelog demokratu, Liju se obavezala na budućnost punu bola i neizvesnosti. To je bio jedan od razloga zbog kog su odlučili da nemaju decu.

"Imati oca u zatvoru je okrutno", rekla je Liju prijateljici, koja se udala za svoju srodnu dušu tokom odsluženja njegove trogodišnje kazne u radnom logoru. Tada je rekla "želim da se udam za tog neprijatelja države!". Čak i u sretna vremena, pritisak na njih je bio konstantan.
"Pratili su ih sve vreme, ponekad nisu mogli čak ni da izađu iz kuće", rekao je Beja, dodajući da su imali užasno težak život.

Zatim je, 8. decembraa 2008., Sja čula kako neko lupa na vrata. Ušli su državni agenti, i predali nalog za suđenje. Oko trista kineskih intelektualaca i aktivista izdalo je manifest Karter 08 kojim su pozvali na mirne političke reforme i ukidanje jednopartiskog sistema u Kini. Sijaobo nije bio jedan od inicijatora, ali je učestvovao u izradi, prikupljanu potpisa, iako je znao da će ga to dovesti do nevolje. Na Božić 2009., osuđen je na 11 godina zatvora a poslat je da robija u hladnu severoistočnu pokrajinu Ljaoning.

Kad su novinari Gardijana u to doba upoznali njegovu suprugu, kažu da je izgledala kao studentkinja iako je imala 49 godina, vitka s obrijanom glavom i cigaretom među prstima. U njenoj pojavi bilo je dostojanstva, smirenosti i hrabrosti. Imala je smisla za humor, i šalila na račun njihovog zajedničkog života, njegovoj ljubavi prema kuvanju, pa čak i o njegovom zatvaranju. Bilo je jasno zašto se Sijaobo zaljubio u ovu ženu.

Sledeće godine njenom mužu dodeljena je Nobelova nagrada za mir, a kineska odmazda bila je zatvaranje njegove supruge u kućni pritvor uz seču telefonskih žica i internetskih veza. Bila je gotovo potpuno izolovana od sveta, i živela pod stalnim nadzorom. Povremeno su mogli da je posete njeni roditelji, da ode do prodfavnice i poseti supruga, ali sve uz policijsku pratnju

Dve godine kasnije, strani novinari uspeli su da se ušunjaju u njen stan, a tada je uspela da im kaže "više ne vodim računa o tome koji je dan", pričala je o teškoj situaciji u suzama. Prijatelji su bili užasnuti transformacijom te snažne žene.

Za to vreme vlasti su vršile psihički pritisak na njenog supruga pitanjima poput "Hoćeš li da budeš sretan kada ženu dovedeš do ludila ili samoubistva?". Ona je 2014. imala srčani udar, a 2016. joj je umro otac. U aprilu 2017. izgubila je majku. U maju je stigla vest da joj je suprug neizlečivo bolestan.

"Biti član porodice političkog zatvorenika teže je nego biti politički zatvorenik", napisao je anonimni autor u Kini. Liju se nikada nije bavila politikoma, njen grijeh bio je što je stala uz svog muža i insistiralana tome da nije uradio ništa loše.

Upravo to je ono što njihovu ljubav čini tako velikom, baš kao što joj je Sjaobo napisao u jednom od svojih pisama: " I da me zdrobe u prah, i dalje bih iskoristio svoj pepeo da te zagrlim."