AKO OVE SILE ZARATE, SVET ČEKA KATASTROFA: Dovoljna je i najmanja iskra da dođe do haosa!

Iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif u Njujorku je u ponedeljak izjavio kako se nada da rat u Jemenu neće izazvati direktni sukob njegove zemlje i Saudijske Arabije.

1. Zašto su te dve države u sukobu?

Nakon Islamske revolucije 1979. Iran je uspostavio vlast za koju je smatrao da je model koji bi trebalo da prihvate sve muslimanske zemlje, pa je "izvoz revolucije" postao jedan od aksioma spoljne politike, i to ne samo u regiji, već i šire.

Saudijska Arabija u svojoj političkoj svesti ima ugrađenu averziju prema rušenju režima na bilo koji način, vojno ili demokratski. Posebno su osetljivi, kao čuvari najsvetijih muslimanskih mesta, na zemlje koje osporavaju tu njihovu ulogu. A iz Teherana su stizale ideje da bi Meku i Medinu trebalo pretvoriti u eksteritorijalni prostor.

E, to se dvoru u Rijadu nikako nije sviđalo. Konkurencija se razvila i na ekonomskim pitanjima. Obe zemlje svoju ekonomiju temelje na izvozu nafte i gasa, ali Iran je veći te ima diverzifikovaniju privredu. No, ona je u svom razvoju zaustavljena sankcijama zbog razvoja nuklearnog programa.

S druge strane, Rijad je u tom razdoblju cvetao: Teheran je bio pod udarom Saveta bezbednosti, a Saudijska Arabija je, uz sve svoje ozbiljne manjkavosti, glavni saveznik Amerike.

Tada je počeo rat u Siriji koji je sve to izokrenuo, Iran se pokazao izuzetno snažnim braniocem svojih saveznika, a konačni udarac Arabiji bio je sporazum svetskih sila s Teheranom o nuklearnom programu. Tog trenutka dvoru u Rijadu postalo je jasno da je njihova regionalna dominacija ugrožena.

2. Kolika je stvarna pretnja?

Velika, vrlo velika. Zemlje odmeravaju snage preko grbače Jemena. Zemlja je u potpunosti propala, Iran preko pobunjenika Huta kontroliše važnu luku prema Crvenom moru, a snage saudijske koalicije nikako da ostvare vojni i politički uspeh. Dve godine besomučno bombraduju Jemen, koji strmoglavo tone u glad i bolest, a hara i kolera: od 27. aprila do 17. juna zabeležen je 356.591 slučaj kolere od koje je 1.802 ljudi umrlo.

U zemlji su se ukotvili i teroristi Al Kaiide. Iranu je posebno važno da ne dođe do prelivanja rata na susedni Oman s kojim kontroliše Hormuški tesnac, žilu kucavicu transporta nafte. Saudijska Arabija se suočava s problemom koji bi mogao da je podstakne na novu iracionalnu akciju.

Podsetimo, operaciju u Jemenu je počeo kraljev sin Muhamed bin Salman koji je poznat kao radikal i sklon brzopletim odlukama.

Ako se neuspeh nastavi, on bi, sada kao prestolonaslednik, mogao da krene u otvoreniju ofanzivu u Jemenu na šta bi Iran reagovao. O tome je govorio i Zarif. Bilo kakav direktni sukob iranskih i saudijskih snaga niti jedna od vlasti ne bi mogla da smiri jer bi povlačenje bilo znak slabosti, zbog čega bi na dvoru skočili Muhamedovi neprijatelji, a u Iranu bi konzervativci odmah zatražili odgovornost predsednika Hasana Rohanija.

3. Koji je uticaj krize u Kataru?

Saudijska Arabija je napravila veliku grešku otvaranjem spora s Katarom. Ta mala, ali izuzetno bogata zemlja ubrzo je dobila podršku dva moćna saveznika, Irana i Turske. Stoga je Rijad, umesto da ojača, dovođenjem nove moćne sile oslabio svoj regionalni uticaj.

Katar je dobio i podršku SAD, a zatim i Francuske. Doha je mirna i kreće u protivnapad. Nakon što je objavljeno da Ujedinjeni Arapski Emirati, saudijski saveznik, stoje iza hakovanja katarske novinske agencije "Al Džazira", otvara se pitanje da li bi Doha trebalo da tuži Rijad Međunarodnom sudu, ali i ostale zemlje Zaliva koje su nametnuli blokadu. Dalji neuspeh, kada je reč o katarskoj krizi, mogao bi da dolije ulje na vatru i pokrene radikalne planove na dvoru u Rijadu.

4. Šta je verovatnije: sukob ili smirivanje?

Zarif je u Njujorku rekao:

"Mi ne treba da se borimo i pokušavamo da isključimo jedni druge s bliskoistočne scene. Mi se nadamo da, ako se i ne slažemo o situaciji u Jemenu ili Siriji, i dalje možemo zajedno da radiimo kako bismo priveli te krize kraju".

Nakon toga je pozvao Arabiju da se fokusira na borbu protiv zajedničkog neprijatelja: ekstremista. Problem je što je trenutno Iran u bitno boljem položaju: kontroliše situaciju u Iraku i Siriji, ima snažnog saveznika u Libanu, čvrsto drži položaje u Jemenu, u dobrim je odnosima s Omanom i Katarom.

S druge strane, mladi prestolonaslednik ne sme da pokaže da je gubitnik i da je šiitska država preuzela vodeću reč u regiji.

(Kurir.rs/ Jutarnji.hr)

Foto: Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) SILA 21 EPIZODA: Pogledajte kakvim naoružanjem raspolažu Hrvatska i Slovenija!