Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je da će nakon pokretanja postupka za kršenje evropskog zakonodavstva u novom poljskom zakonu koji reguliše rad opštih sudova biti puno loših emocija i negativne atmosfere izmedju Varšave i Brisela, ali da mađarski premijer Viktor Orban neće dozvoliti da Poljska ostane bez prava glasa u Uniji, kao i da će Brisel popustiti.

"Evropska komisija, Evropski parlament ili druga institucija postavljaće to pitanje sudova pred evropski sud. Ali taj postupak traje dugo, nekoliko godina", kazao je Vaščikovski portalu wPolitice.pl.

Šef poljske diplomatije upozorio je da u narednim mesecima može da se očekuje puno negativnih emocija i atmosfere u odnosima Brisela i Varšave.

"Međutim, rasprave neće biti, ni glasanja u Evropskom savetu zato što je mađarski lider najavio da neće dopustiti takvo glasanje. Verujem da će se evropski lideri u nekom trenutku urazumiti i odustati", kazao je Vaščikovski.

Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je u saopštenju na svom sajtu obe glavne zamerke Evropske komisije na Zakon o opštim sudovima na koji kao na jedini od tri zakona julske kontroverzne pravosudne reforme nije stavio veto predsednik Poljske Andžej tako da je objavljen i stupa na snagu.

EK upozorila je juče kada je pokretala postupak da glavni tužilac, istovremeno ministar pravde dobija suviše veliku moć nad sudijama, pošto on odlučuje koji sudija može da ostane i kada stekne opšte uslove za penziju i jer postavlja predsednike i njihove zamenike u svim sudovima u Poljskoj.

"Zakon o radu opštih sudova usklađuje odlazak u penziju za sudije sa opštom granicom za odlazak u penziju koja važi u Poljskoj otkako je vlada stranke Pravo i Pravda likvidirala reformu '67'", navodi se u saopštenju poljskog MSP-a.

Zvanično pitanje je EK poslala i jedna od poljskih sindikalnih centrala, provladina Solidarnost, upozorivši da i u opštem penzijskom zakonu granica za žene jeste 60 godina a za muškarce 65 a ako bi EK insistirala da se reforma izmeni da to za sudije bude drugačije bez obzira na pol, značilo bi to da su sudije diskriminisane.

"Predsednici sudova u poljskom pravosuđu igraju administrativnu ulogu a njihovi potezi ne utiču na pravnu situaciju strana u sporu. Obavezuju takođe sve procesne garancije i pravo na prigovor", saopštilo je poljsko ministarstvo povodom zamerke da ministar dobija moć da smenjuje predsednika sudova, koji dalje mogu da utiču na sudije.

U saopštenju poljska diplomatija, isto kao što je učinio juče i šef kabineta predsednika Poljske Kšištof Ščerski, upozorava da organizacija i ustrojstvo pravosuđa spadaju u domen nacionalnih politika i u potpunoj su nadležnosti poljske vlade i parlamenta tako da EK nije za to nadležna.

EU, Savet Evrope ali i SAD, a na kraju delimično i poljski predsednik koji je stavio veto na Zakon o Vrhovnom sudu i Nacionalnom sudijskom savetu, zabrinuti su da poljska reforma pravosuđa ugrožava nezavisnost sudova i prepušta ih pritisku vlasti, pre svega zato što daje neviđena prava ministru pravde da on bira sudije, raspušta Vrhovni sud i formira ga ponovo od sudija koje bi odabrao ministar pravde, bez predloga i mišljenja sudijske samouprave.

Poljska je od EK dobila mesec dana da uskladi svoju reformu pravosuđa sa evropskim zakonima i temeljnim vrednostima a potpredsednik EK Frans Timermans zapretio je da će EK odmah aktivirati član 7 osnovnog evropskog sporazuma i ostaviti Poljsku bez prava glasa u EU ako samo pokuša da raspusti Vrhovni sud.

Predsednik Andžej Duda dao je sebi rok dva meseca da on u širim konsultacijama pripremi dva zakona reforme koju je odbio da potpiše i predloži ih na usvajanje parlamentu a lider vladajućih konzervativaca Jaroslav Kačinjski rekao je da je veto bila greška, da će stranka ipak sačekati predsedničke predloge ali da reforma mora da bude radikalna, onako kako je zamislila vladajuća stranka.

(Kurir.rs/Beta)

(Foto: Profimedia)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

SILA 23. epizoda: Ruski čuvar Crnog mora - raketni sistem Bal-E