UKOLIKO STE SE IKADA PITALI: 8 zastrašujućih načina na koji bi Zemlja mogla zauvek da nestane

Ne brinite, to se neće dogoditi u skorijoj budućnosti! Ukoliko zaista dođe do smaka sveta, evo nekoliko načina na koje bi to moglo da se dogodi.

Kako tvrde naučnici, u prethodnih 20 miliona godina magnetna polja Zemlje su se menjala na svakih 200 do 300.000 godina. U poslednjih 780.000 godina ništa se novo nije dešavalo na tom polju, iako prema saznanju postoje indicije da će se to uskoro desiti. Iako nije sigurno kada će se zamena polova dogoditi – da li za par ili par hiljada godina – naučnici su prilično sigurni da će do toga doći. To bi najviše uticalo na naše komunikacione sisteme, ali nema dokaza da to može uticati na smak sveta ili neku potpunu katastrofu.

2. Barem jedna zvezda blizu Zemlje će postati supernova

Dva najrealnija kandidata su Antares i Betelgeus, crvene supermasivne zvezde čija se “smrt” očekuje u narednih nekoliko miliona godina. Kada jedna od njih dve bude “umirala” to će biti vidljivo i tokom dana, ali i tokom noći, a obasjaće nebo poput mesečine. Antares je udaljena 550 svetlosnih godina od nas i nalazi se u sazvežđu Škorpije. Skoro 800 puta je veća od Sunca i nalazi se između Marsa i Jupitera. Antares ima i zvezdu saputnicu koju će povući sa sobom. Betelgeus je 640 svetlosnih godina udaljen od nas i verovatno ste ga do sada videli – on je "rame" sazvežđa Orion. Naučnici ne mogu da predvide tačan datum njihovih eksplozija, ali očekuju da će se to dogoditi u narednih milion godina.

3. Okeani će presušiti

Otkako se Sunce formiralo pre 4,5 milijarde godina na Zemlji je postalo 30 odsto toplije nego ranije. U narednih milijardu godina biće još 10 odsto toplije. To znači da će okeani početi da se isušuju. Dakle, naseljiva zona oko zvezda je mesto u kojem voda može da postoji. Procenjuje se da zona oko Sunca varira, a Zemlja je dugo već u njoj. Takođe, i vrsta planete igra veliku ulogu u tome hoće li biti pogodna za život. Na primer, Mars pripada ‘naseljivoj’ zoni, ali zbog svog atmosferskog pritiska i temperature ne bi bio pogodan za život. Što je najgore, za milijardu godina, ova zona će se pomerati od Sunca što znači da ni Zemlja više neće biti pogodna za život – okeani će zbog topote isparavati, a atmosferski pritisak će biti nepodnošljiv.

4. Galaksija Andromeda će se udružiti sa Mlečnim putem

Da, naša galaksija će ugostiti Andromedu. Čim se proces spajanja završi, dve milijarde godine kasnije, Zemlja će biti deo nove galaksije Milkomede. Trenutno se Andromeda kreće ka nama brzinom od 110 kilometara u sekundi, a sudar neće biti opasan po našu planetu. Zapravo galaksije se neće ni sudariti nego zajedno formirati jednu novu. Ipak, za neke zvezde koje sada vidimo na nebu to nisu dobre vesti jer će ih nova galaksija odbiti zbog čega će morati da završe svoj život daleko od nas.

5. Sunce će se proširiti i progutati Merkur, Veneru, a možda i Zemlju

Što su starije, zvezde su veće. Naše Sunce nije izuzetak. Rezerve vodonika koji ima dovoljne su za još oko pet milijardi godina, ali onog trenutka kada sagore, jezgro će pod gravitacijom povlačiti vodonik bliže površini i preći će na helijum. Kada se to desi, površina Sunca će se prošiti i učiniti ga većim. Naučnici procenjuju da će biti do 250 puta šire nego danas, kao i da će progutati Merkur i Veneru. E sad, jedni procenjuju da će gravitacija Sunca brzo oslabiti, kao i da će Zemlja “odgovoriti” tako što će se malo povući. Drugi stručnjaci su izneli svoje mišljenje na ovu temu u mesečnom izdanju “Notices of the Royal Astronomical Society in 2008” i veruju da će kretanje Sunca usporiti, ali da će njegova gravitacija progutati Zemlju.

6. Sunce će postati beli patuljak

Dakle, hajde da uzmemo u obzir da Zemlja ne preživi širenje Sunca. Sve i da je to širenje trenutno, to znači oko milijardu godina. Nakon toga, ako Zemlja ikako opstane, morala bi da se suoči sa tim da će Sunce postati beli patuljak – astronomski objekat koji nastaje kada zvezde male ili srednje mase završe svoj život. Bilo bi dosta manje nego sada – kao polovina Zemlje. Bilo bi i hladnije nego što je danas, a temperature na okolnim planetama bi znatno pala. Dakle, Sunce bi bilo “mrtvo”, ali bi i dalje grejalo. Kasnije, kada Sunce izgubi dovoljnu količinu topline koja će se poklopiti sa temperaturom univerzuma postaće crni patuljak. Trenutno, crni patuljci postoje samo u teoriji zato što univerzum ne postoji dovoljno dugo da bi naučnici imali primer neke ovakve zvezde.

7. Jedine zvezde koje ćemo moći da vidimo sa Zemlje biće one u Milkomedi

Godine 2003. teleskop Habl spejs uslikao je 10 hiljada galaksija samo na jednoj slici. Ali, za 100 milijardi godina neće biti drugih galaksija, a jedine zvezde koje ćemo moći da vidimo su one u našoj galaksiji. To je zato što se sve u univerzumu odbija jedno od drugog, a sve zahvaljujući misterioznoj i snažnoj materiji – tačnije tamnoj energiji. Našu galaksiju održava gravitacija, a kada se spoji sa Andromedom, takođe će je održavati njena gravitacija. Zapravo, preko 50 galaskija će biti deo Milkomede. Ali, pošto se sve udaljava od nas, u nekom trenutku, daleko u budućnosti, nećemo moći da vidimo nijednu drugu galaskiju osim naše.

8. Neće biti dovoljno vodonika u svemiru za rađanje novih zvezda

Za rađanje zvezde potreban je vodonik, a za billion ili više godina neće biti slobodnog vodonika u univerzumu. Klasičan način rađanja zvezda više neće postojati. S druge strane, postojeće zvezde će umreti. Neke zvezde će proći kao naše Sunce i možda potati beli patuljci, velike zvezde će formirati crne rupe. Manji objekti neće biti sposobni da formiraju zvezde i biće braon patuljci. Zapravo, većina objekata u svemiru biće mrtve zvezde. Ponekad će dva udružena bela patuljka eksplodirati u tip 1 supernove, obasjavajući maleni deo svemira na nekoliko nedelja. Ali uglavnom, biće veoma, veoma mračno.

Kurir.rs/Business Insider
Foto: Profimedia