KADA JE SVET 13 DANA BIO NA IVICI KATASTROFE: Tajna krize koja umalo dovela do nuklearnog rata

Mnogi ni danas ne znaju koliko je tokom ovih 13 dana svet bio najbliže nuklearnom ratu ikada u istoriji.

Taj opis uticao je na kasniju američku politiku 'zatvaranja' prema Sovjetima i širenju komunizma, što je gotovo uzrokovalo nuklearni rat 16 godina kasnije.

Posle neuspešnog pokušaja invazije u Zalivu svinja 1961. godine i nakon što je SAD počeo da širi nuklearne projektile u Turskoj i Italiji, kubanski vođa Fidel Kastro i predsednik SSSR-a, Nikita Hruščov, dogovorili su se da na Kubu smeste instalacije nuklearnih projektila kako bi se sprečili bilo kakve dalji pokušaji invazije Kube.

CIA je za to saznala preko sovjetskog špijuna, pukovnka Olega Penkovskija, koji im je slao ratne planove, tajne dokumente i druge korisne informacije.

14. oktobra 1962. godine, američki špijunski avion preleteo je iznad Kube i potvrdio da se tamo zaista nalaze sovjetske rakete. Zbog toga su tokom 13 dana, od 16. do 28. oktobra, SAD i Sovjetski Savez bili najbliže međusobnom nuklearnom uništenju za vreme Hladnog rata.

Američki predsednik Džon F. Kenedi informisan je o dokazima, pa je primio sve prikupljene informacije. Odmah su predložena dva moguća poteza: ili da krenu u vazdušni napad i invaziju ili da se upute u pomorski embargo uz pretnje daljim vojnim opcijama.

16. oktobar

Predsednik nije menjao dnevni raspored, kako se javnost ne bi zabrinula.

17. oktobar

Američke vojne snage počele su da formiraju baze na jugoistoku SAD-a.

18. oktobar

Sovjetski ministar spoljnih poslova, Andrej Gromijko, održao je sastanak s Kenedijem u Beloj kući, pri čemu je uveravao američkog predsednika da oružje služi isključivo u odbrambene svrhe. Kenedi nije to smatrao istinom, ali nije bio spreman ni za rasprave, nego je samo upozorio Gromijka da će biti 'smrtnih posledica' ako se na Kubi nalazi i oružje za napad.

19. oktobar

Kenedi se pridržavao uobičajenog rasporeda i otišao je na put, dok su njegovi savetnici ostali da raspravljaju o sledećem mogućem koraku.

20. oktobar

Bela kuća je naredila 'karantin' Kube. Blokadu su prozvali karantinom, jer je, tehnički gledano, 'blokada' ratni čin. Bilo koji sovjetski rat koji je prevozio oružje na Kubu mogao je da bude okrenut i vraćen kući. Predsednik je odglumio prehladu kako bi se ranije vratio kući i kako bi Amerikanci nastavili da živeti u blaženom neznanju.

21. oktobar

Kenedi se posle nedeljne mise susreo s generalom Valterom Svinijem iz vazduhoplovnog zapovedništva za taktičko razmatranje. Svini nije mogao da mu obeća, sa stopostotnom sigurnošću, da će uspeti da uništi sve rakete.

22. oktobar

Posle nedelju dana čekanja, Kenedi je napokon obavestio javnost o tome šta se događa i stavio američku vojsku u stanje pripravnosti. Dodao je kako SAD neće okončati blokadu dok SSSR ne ukloni svoje projektile.

SAD su bile u stanju pripravnosti za odbranu.

23. oktobar

Organizacija američkih država (OAS) podržala je američku blokadu, čime je potez SAD postao međunarodno legitiman. Inače, Kuba je ranije iste godine izbačena iz OAS-a.

Američki brodovi su raspoređeni na blokirajuće položaje oko Kube, a sovjetski teretnjaci vezani za Kubu, s vojnom opremom, u najvećoj meri su zaustavljeni (prošao je jedino tanker Bukurešt). U sovjetskoj ambasadi održan je sastanak državnog tužioca SAD-a, Roberta Kenedija, i izaslanika SSSR-a.

24. oktobar

Hruščov je osudio američku blokadu kao čin agresije. "Vi, gospodine predsedniče, ne proglašavate stanje embarga nego postavljate ultimatum i pretite da ćete, ako ne udovoljimo vaših zahtevima, koristiti silu. Razmislite o tome što govorite! I želite da me uverite da pristanem na to! Šta bi značio pristanak na ovakve zahteve? To bi značilo da se rukovodimo u odnosima s drugim zemljama - ne vođeni razumom - nego pristajanjem na tuđu samovolju. Vi više ne zvučite razumno, nego pokušavate da nas zastrašite", rekao je.

Papa Ivan XXIII apelovao je na obojicu predsednika da rade na postizanju mira.

25. oktobar

SAD je zatražio hitan sastanak UN-ovog Saveta bezbednosti, gdje je sovjetski ambasador porekao da na Kubi postoje projektili. Američki ambasador u UN-u, Adelai Stevenson, rekao je sovjetskom ambasadoru da je "spreman da čeka da na vrbi rodi grožđe" dok ne dobije odgovor od SSSR-a. Nakon toga je UN-u predočio fotografije s Kube.

Glavni sekretar UN-a, general U Tant, zamolio je za 'razdoblje hlađenja', što je Kenedi odbio jer su projektili i dalje bili na Kubi.

26. oktobar

Američke vojne snage bile su u stanju pune pripravnosti za početak rata. Brodovi za Kubu su ili ostali na mestu ili su promenili smer kretanja, dok su neki pregledani i dopušteno im je dalje kretanje.

Projektili na Kubi su postali operativni, pa su sovjetski bombarderi IL-28 počeli da zauzimaju kubanski vazdušni prostor.

Strahujući od neposrednog napada, Kastro je predložio Hruščovu da SSSR prvi napadne SAD.

Ipak, sovjetski špijun, Aleksander Fomin predložio je diplomatsko rešenje: da se svi projektili pomere, u zamenu za obećanje da SAD nikad neće napasti Kubu. Sličan predlog je pismenim putem i sam Hruščov poslao Kenediju.

27. oktobar

U drugom, strožem ali javnom pismu, Hruščov je pristao na povlačenje projektila ako Kenedi obeća da nikad neće napasti Kubu, ali i ako pomeri američke Jupiter projektile iz Turske.

U-2 koji je krenuo u izvidnicu na kubanskom terenu je oboren, pri čemu je poginuo pilot Rudolf Anderson. Nijedna strana nije želela sukob, uprkos tome.

SAD je ignorisao Hruščovljevu javnu ponudu i odlučio da prihvatiti prvu, poslatu dan ranije, dodajući da će kao znak dobre volje pomeriti Jupiter rakete iz Turske, nekoliko meseci kasnije.

Američki brodovi su zaustavili sovjetsku podmornicu, punu nuklearnih torpeda, ispod linije blokade, a američki avion su MIG-ovi proterali iznad Kamčatke, na ruskom dalekom istoku.

Te iste večeri, SSSR i SAD postižu dogovor kako bi izbegli sukobe.

28. oktobar

Sovjeti javno saopštavaju da će pomeriti projektile u zamenu za obećanje da SAD nikad neće napasti Kubu, pri čemu ne spominju dogovor o povlačenju američkih projektila iz Turske.

Projektili su ukrcani i vraćeni u SSSR početkom novembra 1962. godine, a krajem istog meseca završio se i američki embargo Kubi. Sovjetski bombarderi su napustili zemlju krajem godine, a Jupiter projektili uklonjeni su iz Turske do kraja marta 1963. godine.

Tad je uspostavljena i posebna veza, tzv. crveni telefon, između SSSR-a i SAD-a, kako bi se osigurala direktna komunikacija između dve velesile u budućnosti.

Kurir.rs/Business Insider
Foto: Youtube/Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

NAJVEĆE NUKLEARNE KATASTROFE