10 ŠOKANTNIH ČINJENICA O NAJVEĆEM BESU PRIRODE: Uragani dišu, imaju oko i niko ne zna kako zaista nastaju!

Štete od stotina milijardi dolara, poginulih sve više i više, ljudi beže, uragani preko Atlantika u parovima postaju pravilo, Irma je najgori u modernoj istoriji... vesti koje su učestale poslednjih dana.

Puni su leda i snega

Uragani se možda hrane toplotom, ali su njegovi oblaci na visini od nekoliko kilometara, sve do troposfere, hlade se do temperatura koje se kreću oko -50°C. Kiša na kraju pada zato što se pri padanju kroz kilometre i kilometre toplog zraka sav taj sneg i led tope, osim ako ne dođe do grada. Istraživanja su pokazala i to da u uraganima vazduh kruži, cirkuliše i vertikalno, te se puno snega i leda otapa, podiže, smrzava i tako u krug.

Oni dišu, njihovo oko 'trepće'

Uragan nastaje na površini okeana, a kruženje vazduha posledica je Koriolisovog efekta rotacije Zemlje. Zato uragani na severnoj hemisferi i kruže suprotno od kazaljke na satu, dok na južnoj slede smer kazaljke. Usled kruženja vazduha u uraganu, nastaje i "oko", a kako se vazduh u uraganu podiže, sušeći se i hladeći, pa i usporavajući, vazduh u njemu zapravo stalno deluje kao da uragan diše. Uraganovo oko je područje mirnog vazduha. To područje, može se suziti, pa širiti, posebno kod najvećih uragana i zato se pesnički raspoložena mašta može poigrati idejom da uragan trepće.

Registruju ih seizmografi

Pojavu je jednostvno objasniti, iako je uočena tek početkom 20. veka. Voda ima veliku specifičnu težinu. Uragani, pak, znaju da uzburkaju more tako da se pokreću masivne vodene mase. Kad tako velika masa počne da udara o obale ili čak i dno na nekim mestima, tlo podrhtava. Isprva se smatralo da je registrovanje seizmografima posledica buke, ali danas nema sumnje o čemu je zapravo reč.

Nije sigurno šta ih pokreće

Meteorološki avioni koji su se zaletati u uragane zaslužni su za to što znamo da nastaju podizanjem vlažnog, toplog vazduha iznad okeana kad nastaju džepovi područja niskog pritiska i kad on, dovoljno snažan, počne da rotira. Poznato je i to da brzina i smer vetra takođe utiču, poznat je čitav mehanizam... Jedini je problem što utvrđeni mehanizam ponekad uopšte ne izaziva uragan.

Da nije Sahare, bilo bi manje uragana

90 odsto uragana nastaje tako što vrući i suvi vazduh iz Sahare počne da se kreće ka moru, gde je hladnije i vlažnije. Sahara je na savršenom mestu za to, tik iznad ekvatora, što znači da lako nastaje rotiranje vrlo snažne struje vazduha. A može se dogoditi i da suvi vazduh u Sahari naprosto usisa vlagu iz ciklona u nastajanju u svom susedstvu i tako ugasi uragan u nastajanju.

Imaju ogromnu energiju

Snažni vetrovi, dosežu brzinu od 360 kilometara na čas. Sve zajedno to znači da je reč o takvoj energiji da je blesavo meriti ih čak i energijom atomskih bombi. Jedan prosečan uragan istutnji 200 puta veću količinu energije od proizvodnje električne energije čitavog čovečanstva.

Uragani imaju oštre granice

Nisu ni oni svemogući, i oni moraju da poštuju zakone fizike. Zbog Koriolisovog efekta nema teoretske šanse da uragan pređe ekvator. Dva ciklona ne mogu da se udruže, već samo da kruže jedan oko drugog. U jednoj takvoj situaciji uragan Sendi se, umesto da ode dalje na more, vratio i udario u istočnu obalu SAD-a. A i ako su izrazito jaki, sami će sebe oslabiti tako što će u jednom trenutku iz dubokih okeanskih slojeva povući hladnu vodu na površinu i time sebi uskratiti gorivo. Irma je ovako snažna isključivo zato što je more u tom delu Atlantika izrazito toplo, oko 1°C više od proseka za ovo doba.

Pravac

Uragani ne vrludaju svetom nasumično. Oni slede glavne tople morske struje i zato ljudi i znaju gde će najverovatnije završiti. To je razlog zašto na severu nastaju uz ekvator, uz ekvator nastavljaju do Kariba, kreću dalje prema kopnu SAD-a, pa ako ne udare i ako prežive, nastavljaju na sever i severoistok. Tako je i na jugu. Jedino oko Australije, iz ko zna kog razloga, uragani jurcaju putanjama koje su za meteorologe noćna mora.

Izazivaju tornada

U tornadu vetar može da divlja do 600 kilometara na čas. Samo, relativno su mali, neuporedivo manji od uragana, neuporedivo manje energije i zato su generalno minoran problem u odnosu na uragan pete kategorije. A onda uragan uleti na kopno, poremeti vazdušne struje i temperature na različitim visinama i nastanu savršeni uslovi za malo slabije tornade.

Mutiraju

Tropski cikloni, uragani, tajfuni... sve je to ista pojava. Samo što je drugi izraz ukoliko je reč o Atlantiku, a treći se koristi za pojavu na Pacifiku. Oko polovina uragana i oko trećine tajfuna uspe toliko da ojača da im jedno kraće vreme, pre nego što se potroše, više nije potrebna niti toplota da bi putovali i pustošili. Ali su i dalje ogromni, rotiraju, uništavaju i putuju. To se zove "ekstratropski ciklon". Tako se dogodilo da 1991. jedan takav opustoši Novu Englesku.

(Kurir.rs/Express.hr)

(Foto: NASA/Reuters)