Vreme se zaustavilo onog trenutka kada je reaktor eksplodirao. Ne mislim samo da su sati prestali da otkucavaju

Na više od 2 hiljade kvadratnih kilometara decenijama niko ne živi, ali ona pokušava da razbije brojne mitove oko Černobilja. Poslednjih nekoliko godina ova devojka, poznata samo pod nadimkom 11bionerd23", objavljuje neobične i opasne snimke iz Černobiljske zone radijacije.

Za nju ne postoji višak štetnog zračenja ili previše riskantan izlet. Pre više od sedam godina s radošću je pričala o analizi tiroidne žlezde zbog koje su joj lekari ubrizgali radioaktivni tenecijum.

- Ja sam radioaktivna žena i baš mi je zabavno - napisala je oma u opisu videa na Ju Tubu.

Jednom prilikom je snimila ogromne somove u bazenu s rashladnim materijalom černobiljske nuklearke. Dvometarske grdosije ležerno plivaju, a ‚‚bionerd23" smireno objašnjava da berovatno nisu mutanti.

- Porastu na tu veličinu samo zato što ih niko ne lovi - priča ona savršeno smireno.

Neverovatno suvoparan video koji traje desetak minuta i pokazuje kako ona bezbrižno jede jabuke iz Černobilja i onda upoređuje radioaktivnost jabuka s nekim drugim namirnicama. Uporedila je radioaktivnost jabuke, pečuraka iz nemačkih šuma i mahovine koja raste nedaleko od stabla jabuke. Zaključila je da je jabuka iz Černobilja zapravo daleko sigurnija od pečuraka iz šume u Nemačkoj.

- Odbacite svoje strahove i sve što ste čuli. Prigrlite Zonu. - priča ona za portal ‚‚Atlas Obscura".

Černobiljska zona otuđenja je hiljadama kilometara velika radioktivna zona na kojoj već decenijama niko ne živi otkako je reaktor broj 4 nuklearne elektrane Černobilj eksplodirao tokom sigurnosne provere nešto pre pola dva ujutro 26. aprila 1986. godine. Idućih deset zastrašujućih dana gorelo je nuklearno gorivo, raspršujući oblake otrovne radijacije širom kontinenta.

Posebno teško su bile zahvaćene Ukrajina i susedne Rusija i Belorusija. I dok su se na mestu nesreće počele razabirati razmere užasa, sovjetske vlasti su javno ćutale u skladu s tradicijom da se ne govori o nesrećama koje bi mogle okaljati ugled sovjetske supersile u doba Hladnog rata. Tek su idućeg popodneva evakuisali 48 hiljada žitelja Pripjata, grada izgrađenog za zaposlene u nuklearnom postrojenju i njihove porodice tri kilometra od elektrane.

Svetsku javnost su uzbunili Šveđani 28. aprila otkrivši neobjašnjiv porast radijacije iznad svoje zemlje. Tek kad se saznalo za nesreću, Sovjeti su premestili 116.000 ljudi iz zone 30 kilometara oko nuklearke. U idućim godinama ista sudbina je zadesila još 230.000 stanovnika. Ali pet miliona Ukrajinaca, Rusa i Belorusa još živi u području s povišenom radijacijom.

‚‚Bionerd23" pokušava da razbije neke predrasude i urbane legende koje su nastale u decenijama nakon katastrofe. Ono što nikome ne želi da kaže je svoje ime i prezime.

- Niko ne bi trebao da obožava naučnika. Treba obožavati rad naučnika. Sama osoba je nebitna. - kaže ona.

Ona se ne boji zračenja ili da će dobiti rak od zračenja. Više je brine starost zgrada i strukturna oštećenja.

- Neke od starih zgrada su već opasne za ulazak. Počinju da se raspadaju - kaže ona i dodaje da se više boji životinja zaraženih besnilom. Zašto bi iko htio tako detaljno da istaržuje Černobilj i okolinu? Ona kaže da je to jedinstveno iskustvo.

- Vreme se zaustavilo onog trenutka kada je reaktor eksplodirao. Ne mislim samo da su sati prestali da otkucavaju. Jednom kad to prihvatite, shvatićete i Zonu.

(Kurir.rs/Espreso/Foto: Pixabay)