EVROPSKU DECU UČE DA BUDU VOJNICI? Novi nastavni planovi kao u najgorem komunizmu

Više patriotizma i religije - manje raznolikosti u tumačenjima: nastavni planovi u mnogim zemljama se razvijaju u tom smeru a istraživači obrazovanja i nastavnici u EU upozoravaju na opasnost od državne indoktrinacije, objavljuje Dojče vele.

U Mađarskoj je premijer Orban uputio Ministarstvu za odbranu i ljudske resurse zahtev da do kraja ove godine razradi "program patriotskog i odbrambenog vaspitanja" koji bi trebalo da postane deo nacionalnog nastavnog plana.

"Naše škole su pod kompletnom političkom i administrativnom kontrolom vlade i već sada liče na kasarne", kaže mađarski stručnjak za obrazovanje Peter Rado. Nacionalnokonzervativna vlada je 2011. počela da preuređuje čitav školski sistem i između ostalog je ukinula slobodno tržište za udžbenike. "To je zabrinjavajuće", kaže Rado. Nastavnici u toku jedne školske godine u okviru jednog predmeta smeju da koriste samo dva odobrena udžbenika.

U Rumuniji je ministar obrazovanja predložio da se u svakom predmetu koristi samo jedan udžbenik u toku jedne školske godine. Kritičari upozoravaju da ih to podseća na vreme pre 1989. kada je vladao diktator Čaušesku. Promene udžbenika i nastavnih planova su problematične onda "kada se u školskoj nastavi određen pogled na svet tretira kao opštevažeći", kaže Kristijane Brandau sa Instituta za međunarodno istraživanje školskih udžbenika u Braunšvajgu.

Peter Rado smatra da baš to važi za Mađarsku: "Nacionalistička i verska indoktrinacija su naveliko prevazišle nivo školskih udžbenika", kaže on za DW, ukazujući da, na primer, više nema alternativa za versko vaspitanje: "Teoretski, kao zamena za časove religije bi trebalo da služe časovi etike, ali, oni se sadržinski ne razlikuju".

U vezi s tim, najpoznatiji je primer Turske. Još od 80-ih godina, u turskim školskim udžbenicima je prisutan i kreacionizam. Sada bi Darvinova teorija evolucije trebalo da bude zastupljena samo još u redukovanoj formi, i to zato što je, kako je to saopštilo Ministarstvo obrazovanja u Ankari, "previše komplikovana" i "previše kontroverzna". Umesto teorije evolucije, treba da se uvede novi predmet nazvan "Živa bića i životna sredina".

Hatidže Karahan je jedna od glavnih savetnica turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Za Dojče Wele je rekla da uklanjanje teorije evolucije iz nastavnih planova nije u suprotnosti sa naprednom orijentacijom turskih škola.

"Zemlje imaju različite nastavne planove a kod nas se mnoge škole fokusiraju na tehničke predmete", objašnjava Karahanova. No, taj stav oštro kritikuju akademski krugovi i opozicija.

"Uklanjanje jedne dokazane teorije iz nastavnih planova znači nepoštovanje znanja i nauke. Vlada AKP je tu teoriju zamenila programom koji se temelji na šerijatskim principima". Kaže Boris Jarkadas, istanbulski poslanik najveće opozicione stranke CHP.

Kritičari strahuju da je reč o pokušaju islamsko-konzervativne vladajuće stranke da omekša sekularizam u turskoj. Oni ukazuju da je na ovim nastavnim planovima predviđeno i da se manje uči o osnivaču moderne turske države Mustafi Kemalu Ataturku.

U Rusiji, recimo, patriotsko obrazovanje odavno je deo obrazovne politike. Tako je, na primer, udžbenik istoričara Andreja Suslova o Staljinovoj represiji proglašen "štetnim za zdravlje dece". Staljinova diktatura se u ruskim školama legitimiše kao neophodna u datim istorijskim uslovima.

Kazneni logori i ubijanje kritičara režima se ne uklapaju u sliku heroja. Suslov sada pokušava da sudskim putem izdejstvuje da se njegova knjiga ukloni sa crne liste.

Jedna stara metoda koja je i danas aktuelna kada je reč o pisanju knjiga iz istorije jeste glorifikacija ne samo nacionalnih heroja iz prošlosti, već i političara iz današnjeg vremena.

Mađarski premijer Viktor Orban se tako u jednoj knjizi više puta citira kao da je nestranački otac nacije. Jedan njegov govor je odštampan i služi kao nastavni materijal iz kojeg učenici uče o izbegličkoj krizi. Tu je Mađarska okarakterisana kao kulturno homogena zemlja koja, za razliku od bivših kolonijalnih sila, ne želi da se odrekne te homogenosti.

U jednom poljskom udžbeniku iz građanskog vaspitanja za sedmi razred, piše da "izbeglice mogu delovati pozitivno ili negativno - već prema tome odakle dolaze. "Migranti iz Ukrajine bi mogli da popune rupe na poljskom tržištu rada, dok bi ljudi iz drugih kultura i religija prouzrokovali napetost u društvu", citira varšavski profesor istorije Jacek Staniševski iz pomenutog udžbenika.

"Ne znam da li da se zbog toga smejem ili da plačem", kaže ovaj pedagog angažovan u panevropskoj organizaciji nastavnika istorije Euroklio. Staniševski smatra da je povratak osmogodišnjoj osnovnoj školi, koju je nacionalnokonzervativna vlada stranke PiS ponovo uvela, loš: "To je baš kao ranije u komunizmu".

U Poljskoj trenutno humanistički predmeti poput istorije dobijaju na značaju. To nije slučajno. "U novom poljskom nastavnom planu glavni princip je mi protiv ostalih, pogotovo kada je reč o istoriji", kaže Staniševski. "Vlada hoće narativ u kojem se naš identitet definiše ograđivanjem u odnosu na druge - posebno u odnosu na Nemce i Ruse".

I novi koncept nastave nacionalne istorije otvara razna pitanja. Od ove školske godine, u Poljskoj nastava istorije neće počinjati predavanjima o antičkim vremenima, već podacima o 10. veku kada je princ Mješko I osnovao poljsku državu i uveo je u hrišćanstvo. "Posle toga učenici tokom godine upoznaju čitavu galeriju poljskih nacionalnih heroja", objašnjava Jacek Staniševski.

I pored promena u nastavnom planu, Staniševski ne namerava da promeni svoju nastavu. "Moji učenici zaslužuju da upoznaju više od jedne perspektive", kaže.

Za razliku od nastavnika u Mađarskoj, poljski nastavnici imaju mnoštvo udžbenika na raspolaganju i nisu u obavezi da koriste određeni udžbenik. Staniševski je optimističan: "Naivno je od vlade da pokušava da indoktrinira ljude. Jer, to ranije komunisti nisu uspeli ni za pola veka".

(Kurir.rs/Tanjug)

Foto AP