(VIDEO) VODENI SVET: Ovaj grad tone najbrže na svetu, a nije Venecija

Samo jedan zid čuva jedan grad i njegovih desetak miliona stanovnika od navale vode. Utvrđenje koje život znači čuva Džakartu, glavni grad Indonezije od nekoliko metara dubokih voda istoimenog zaliva. Naime, indonežanski glavni grad se dobrim delom nalazi ispod površine mora. Međutim, čak ni zid više nije potpuno siguran. Na nekim mestima je pukao, ponegde mutna i zagađena voda već prelazi preko zida.

Četiri metra ispod mora

Venecija, dragulj Italije i grad izgrađen na ostrvima tone svake godine oko 2 milimetra. Džakarta ih je davnih dana prestigla, a posebno je ugrožen severni pojas uz samu obalu gde živi oko 4 miliona ljudi. Taj deo Džakarte nalazi se oko 4 metra ispod nivoa mora, a čak i zid koji bi trebalo da ih čuva, tone oko 25 centimetara svake godine. "Ovde živim od 1981. godine, ali ne znam koliko dugo mogu da ostanem. Svake godine je nivo mora sve viši", kaže Sukaesih.

Džakarta tone zbog siromaštva i to doslovno. Grad ne može da dopremi dovoljno vode iz okolnih rezervoara pitke vode i građani su prisiljeni da se oslanjaju na duboke bunare gde crpe vodu ispod sebe. Zbog toga se podzemni rezervoari urušavaju i time doslovno snižavaju tlo. Uzevši u obzir pravu pravcatu eksploziju novih stambenih zgrada, trgovačkih centara i vladinih kancelarija koje samo pojačavaju urušavanje podzemnih šupljina, jasno je da je problem teško rešiv. Izgradnja novih prodavnica dovela je do problema s odlivanjem otpadnih voda, a istovremeno podzemne komore ne mogu da upiju kišu zato što asfalt nije porozan. Tako je nastao začarani krug gde sve više ljudi treba sve više vode.

Ni gravitacija ne pomaže

Potapanje Džakarte dodatno pomaže i jednostavna činjenica da čak ni reke više ne mogu normalno da teku. Naime, sve duži tokovi reka su ispod nivoa mora i svakog kišnog razdoblja Džakarti prete sve teže poplave. Novi vodovodi su još uvek tek u fazi planiranja, a stručnjaci upozoravaju da se Džakarti približava tačke s koje nema povratka. Holandski stručnjak Jan Jap Brinkman već godinama radi na Džakartinim problemima i kaže da su pre dvadesetak godina znali da grad tone, ali nisu imali pojma koliko. "Nakon poplava 2007. godine smo proučavali podatke i otkrili smo da grad tone prosečno desetak centimetara svake godine. Neki delovi grada i znatno više", rekao je Brinkman.

Više od 300.000 ljudi je evakuisano, pedesetak ljudi je poginulo u katastrofalnim poplavama te godine. Rešenje na papiru izgleda jednostavno. Grad se mora rešiti zavisnosti podzemnih izvoria vode ispod temelja. Tokio je imao sličan problem početkom šezdesetih godina. Tokom 20. veka grad je potonuo za četiri metra, ali onda su odlučili da dopremaju vodu iz okolnih regija. Tokio više ne tone.

Dve godine do katastrofe

Međutim, u Indoneziji, čak ni 9 godina kasnije nema nikakvih pomaka. Finansijski problemi, drugi infrastrukturalni zahtevi, decentralizovane vlasti, sve to igra svoju ulogu u odlaganju izgradnje vodovoda. Brinkman kaže da Džakarta ima još samo dve godine pre kompletne katastrofe. Jedan drugi projekat, znatno ambiciozniji, s procenjenim troškovnikom od 40 milijardi dolara, traži izgradnju divovskog morskog zida dugog četrdesetak kilometara preko Džakartanskog zaliva. Pobornici kažu da bi dobili ogromnu veštačku lagunu i mesto za gradnju novog luksuznog grada usred zaliva.

Kritičari upozoravaju na hronični nedostatak komunalne infrastrukture u velikom delu Džakarte. U i oko samog grada teče desetak reka. U njih se ispušta većina otpadnih voda i velika većina toga bi završila upravo u predloženoj laguni. Kako sami kažu, dobili bi veliku septičku jamu plaćenu nekoliko desetina milijardi dolara. Svi projekti zasad tapkaju u mestu, a ljudi poput Sukaesih se pitaju samo kada će zid popustiti i odneti njihove živote u Javansko more.

(Kurir.rs/Express.hr)

(Foto: Profimedia)