PAPIR ZLATA VREDAN: Kako su nastali pasoši i zašto svi izgledaju gotovo identično?

Jedna konferencija u oktobru 1920. u Francuskoj zauvek je promenio način na koji putujemo. Tada je nastao moderni pasoš.

Pre Prvog svetskog rata, za putovanja po Evropi nisu bili potrebni pasoši, a prelazak granice bio je vrlo jednostavan. Međutim, u ratu se sve promenilo. Evropske vlade morale su da ograniče imigraciju i putovanja iz bezbednosnih razloga, pa su provere bile strože.

Nakon rata, održavanje krhke bezbednosti bilo je prioritet, ali je nedostatak standardizovanih dokumenata sa podacima o putniku mnogo otežavao posao graničarima.

Sve i kad bi ljudi imali sva dokumenta kod sebe, mogla se javiti sumnja u njihovu autentičnost.

Pariska konferencija o pasošima i carinskim formalnostima i putnim kartama propisala je dimenzije i dizajn putne dokumentacije za 42 zemlje članice Lige naroda.

Tada je pasoš morao imati dimenzije od 15.5cm x 10.5cm, 32 strane, od kojih bi se na prve četiri nalazio opis izgleda vlasnika i lični podaci, dok bi se na ostalih 28 beležile vize za ulazak u one zemlje u kojima je pasoš bio validan.

Svi pasoši su morali da imaju kartonski povez, a na prednjoj korici i naziv i grb države.

Iako su standardi sada pod upravljanjem Međunarodne organizacije za civilnu avijaciju Ujedinjenih nacija, dizajn pasoša je gotovo nepromenjen skoro 100 godina.

Najvažnije promene u standardima bili su uvođenje vodenog žiga, a onda i ugradnja čipova sa biometrijskim podacima.

(Kurir.rs/news.com.au)

(Foto: Profimedia/AP)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KLJUČNI SVEDOCI U TUŽILAŠTVU! Da li je baka sa kozama videla Zorana Marjanovića na nasipu?